U trenutku kada je treća bagremova paša pri kraju, Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) dao je osvrt na njene ukupne rezultate.
Iako je na trećem bagremu bilo unosa poslednjih dana, od 0,5-3 kg dnevno, ukupna težina košnice na vagi nije očekivano napredovala. Veliki procenat vode u nektaru, česte kiše koje su ometale medenje, dovele su do toga da je bilo previše dana bez ikakvog prinosa, kao i dana sa debelim minusima u krajevima gde je kiša padala po ceo dan, navodi se na početku Izveštaja Saveza pčelarskih organizacija Srbije o bagremovoj paši. U bagremovu pašu ušli smo sa praznim plodištima, jer su bagremu prethodili teški bespašni dani, a i posle bagrema (kod onih koji ne sele) takođe su usledili bespašni dani sa minusima od 500 g do 1500 g dnevno, zavisno od lokacije, te su oni koji ne sele u velikoj većini ostali bez meda, čak i bez punih plodišta, te meda neće biti dovoljno ni za pčele. Oni koji su selili imali su različite rezultate. Oni retki pčelari koji su uspeli da adekvatno pripreme svoja pčelinja društva za pašu, kao i da pravilno izaberu lokacije za svoje pčele, nemaju prosek veći od maksimalno 6-10 kg po uzimljenoj pčelinjoj zajednici, i to na retkim lokacijama. Na žalost, takvih pčelara je jako malo, pogotovo kad se uzme u obzir da se samo 43% pčelara da seli pčele. SPOS posebno naglašava da su u najmanje 60% pčelinjaka Srbije pčele na ivici gladi, jer posle bagrema skoro da nema nikakve paše. Sledi prava katastrofa ako se vremenske prilike ne budu popravile, ali vremenske prognoze su i dalje očajne. Došli smo dotle da imamo pčelara kome je 30 košnica uginulo od gladi usred bagremove paše. Teška godina, a šta nam sledi, tek ćemo videti, kažu u ovoj organizaciji.
Ono što daje nadu jeste da se polako stvaraju uslovi za formiranje medljike, u nekim krajevima je već bilo i slabih unosa medljike, te ako je ove godine stvarno bude bilo, SPOS preporučuje obaveznu selidbu na tu pašu, jer se taj med može mnogo lakše prodati po dobrim cenama. Takođe preporučuju obavezne selidbe na predstojeće paše lipe, suncokreta i planinskih livada, naročito ako se vremenski uslovi poprave, jer posle ovoliko vlage, uz dovoljno toplote, može biti odličnih prinosa na tim pašama.
Iako mnogi pčelari napuštaju pčelarstvo zbog sve težih uslova pčelarenja, skoka cena inputa u pčelarstvu za 30-80%, a jako niskih tržišnih cena meda, ostaje nam da se nadamo da će prinosi na narednim pašama uneti malo vedrine, a da će konačno i krenuti izvoz meda ka kupcima koji umeju da cene kvalitet, navode u Savezu pčelarskih organizacija Srbije i ističu da Evropska komisija, iako je utvrdila da 50% uvezenog meda u EU nije med, i dalje ništa ne preduzima po tom pitanju, te da nade za skok cena, pored ogromnih količina meda na zalihama pre svega u Mađarskoj i Rumuniji, za sada na žalost nema na teritoriji Evrope.
Tržište bagremovog meda u Evropi je i dalje blokirano, i tu se ništa nije promenilo, i dalje je malo kupaca koji hoće pravi med, a i za njega maksimalno ucenjuju oko cene i uslova plaćanja, a sa tim cenama koje se ravnaju sa proizvodnom cenom meda, nema sreće. U SPOS-u se nadaju da će se, nakon što je potpisan Protokol o izvozu meda u Kinu, ubrzo završiti i registracija objekata za izvoz, te da će se konačno stvoriti uslovi da naš med krene ka kupcima koji traže med vrhunskog kvaliteta.
