Približava se vreme kada će se sa mnogih njiva i leja u baštama, skinuti usevi posejani jesenas ili rano proletos i parcele će ostati prazne. Da ne bi „dangubile“ na njima mogu da se gaje biljke iz takozvane postrne ili druge setve. Naravno, u sred leta drugi usev se ne može zasnovati na svakoj slobodnoj parceli jer je navodnjavanje prvi preduslov za postrnu setvu.
Postrna setva većine povrća je moguća samo na njivama na kojima postoji mogućnost da se usev navodnjava. Od povrća, kao drugi usev najčešće se seje boranija, koju u nekim krajevima zovu i mahune, zeleni grah. Za ishranu se beru nezrele mahune dok su još sočne i meke, i u zavisnosti od sorte i podneblja, odnosno tradicije, pripremaju se čitave mahune ili mlado zrno.
Ova biljka pripada porodici mahunarki, a potiče sa prostora Meksika i Južne Amerike. U Evropi se počela gajiti u 16. veku i vrlo brzo se raširila na ceo kontinent zbog svog kvaliteta i lakog uzgoja. Veoma je korisna namirnica i dobar prirodan antioksidans, kao lek za prevenciju raznih bolesti. Ovo povrće sadrži razne korisne sastojke kao što su: belančevine, biljna vlakna, omega 3 masne kiseline, arginin.
Boranija i pasulj pripadaju istoj botaničkoj vrsti u kojoj su, s obzirom na način korišćenja, stvorene sorte s kvalitetnom mahunom bez „konca„ i pergamentnog sloja, koje zovemo boranija, i sorte s kvalitetnim zrelim zrnom različitog oblika veličine i boje, koje zovemo pasulj. Ali, neke sorte boranije mogu da se ostave da sazru i da se pripremaju kao pasulj.
Za jesenju proizvodnju boranija (žute sorte) se seje krajem juna, tokom jula i na samom početku avgusta, ne kasnije, a za berbu dospeva u septembru, oktobru i početkom novembra. Za gajenje na većim površinama uvek se biraju niže sorte jer ih je lakše obrati mašinski, dok se visoke gaje uglavnom na manjim površinama uz kuću (treba im oslonac). Niske sorte imaju kraću vegetaciju oko 50 – 60 dana, dok se visoke mogu brati duže. Postoje i podele prema biji i veličini mahune na žute, zelene i šarene.
Visoke sorte boranije se uglavnom gaje uz kuću jer zahtevaju poptporu. Zbog višeg rasta daju veći prinos po jednoj biljci. Međutim berba je komplikovanija jer se beru ručno. Bez obzira da li se gaje samo za kućne potrebe ili je deo namenjen prodaji, preporučljivo je da se seju sukcesivno, svakih sedam dana. Između redova ostavlja se razmak od 60 cm, dok su kućice jedna od druge udaljene tridesetak cm. U svaku kućicu se ubacuje do pet semenki.
Boranija ima velike zahteve za svetlošću u prvim fazama rasta, kada zasenjivanje dovodi do izduživanja biljaka. U fazi cvetanja i plodonošenja intenzivno osvetljenje, uz veću vlažnost vazduha, utiče pozitivno na kvalitet mahuna. U toku dana boranija okreće listove prema položaju sunca, odnosno ujutro i predveče listovi su celom površinom okrenuti ka suncu, dok su u podne samo ivicom, i na taj način se biljka brani od prevelike žege. Neke sorte visokog stabla su tolerantne na nedostatak svetlosti i zato se uspešno gaje u združenom usevu sa kukuruzom.
