Priprema roda jagode za narednu godinu počinje završetkom berbe. Rodni potencijal za narednu godinu formira se tokom septembra pa sve do polovine novembra. U to vreme odvija se diferenciranje cvetnih pupoljka. Koliko će se diferencirati cvetnih pupoljaka najviše zavisi od primenjenih agrotehničkih mera posle berbe kao što su uklanjanje stolona, održavanje i obrada zemljišta, uništavanje korovskih biljaka, đubrenje, navodnjavanje i zaštita od biljnih bolesti i štetočina.
Posle berbe jagode potrebno je nastaviti uklanjanje stolona sa živićima u više navrata sve dok izbijaju. Po pravilu, ne treba dozvoliti obrazovanje živića. Jagode bez stolona i živića daju veći prinos za 50-70 odsto od onih sa stolonima i živićima. Stoloni se mogu zakidati noktima, makazama ili kultivatorima pri redovnoj obradi zemljišta. Ne treba ih kidati vučenjem jer se time povređuju bokori jagode.
Održavanje zemljišta u čistoj obradi obavlja se radi uništavanja korova i čuvanja vlage u zemljištu. Obrada zemljišta treba da je plitka (5 – 6 cm) zbog plitkog korenovog sistema biljaka i obično se kombinuje sa uklanjanjem stolona. Potrebno je da zasad uvek bude bez korova.
Osnovno đubrenje NPK đubrivima potrebno je izvesti u toku septembra, zavisno od sadržaja u zemljištu, ili orijentaciono oko 700 kg po hektaru na srednje obezbeđenom zemljištu. Najbolje je primeniti đubrivo koje je namenjeno voćarstvu. Đubrivo je potrebno uneti u zemljište obradom. Može da se obavi dodatno i preko lišća nekim od poznatih sredstava sa makro i mikroelementima. Ovaj način đubrenja može da se primeni zajedno sa sredstvima za zaštitu.
Navodnjavanje treba da bude osnova savremene proizvodnje jagode, jer ova voćna vrsta ima velikih potreba za vodom zbog plitkog korenovog sistema. U periodu posle berbe jagode obično se javlja sušan period kada je potrebno primeniti navodnjavanje radi što uspešnijeg formiranja cvetnih pupoljaka u kasnijem periodu. Navodnjavanje se može obavljati brazdicama (širine 10-15 cm), zatim natapanjem po sistemu “kap po kap” i veštačkom kišom. U tom periodu potrebno je zaštititi zasad od pegavosti lista kod onih sorti koje su podložne ovoj bolesti. Prvo prskanje se izvodi odmah posle berbe, a drugo početkom septembra. Takođe se može primeniti i Bakarni kreč ili Bakrocid u koncentraciji 0,5% (0,5kg/100l vode). Ako je starije lišće jače zahvaćeno ovom bolešću, potrebno ga je odmah posle berbe sakupiti, izneti iz zasada i spaliti, a zatim zasad zaštititi.
