Ovog proleća dvorišta, bašte, proplanci su puni raznih biljaka među kojima ima i onih koje se smatraju korovom. Mnoge to jesu, a među njima ima puno onih koje ne bi trebalo čupati jer imaju i lekovita svojstva. Jedna od njih je bokvica.
Neka istraživanja su pokazala da bokvica ima i antibakterijska svojstva jer ekstrakt uspešno deluje kod plućnih infekcija. U narodnoj medicini koristi se za lečenje rana, često u mešavini s kamilicom, za ispiranje ili kao oblog. Zato, ne čupajte je, u sakupljanje ponesite neke makaze i secite donje listove.
Postoje dve subvrste jedne iste vrste. Ženska bokvica prepoznaje se po širokim listovima, i muška bokvica ima uske, gotovo trakaste listove, i obe imaju skoro isto lekovito dejstvo koje je poznato već hiljadama godina. Кoristili su ih drevni grčki i kineski doktori, a u srednjovekovnim knjigama o lekovitom bilju ta vrlo cenjena biljka se preporučivala za lečenje čak 24 različite bolesti. Obe vrste koriste se u narodnoj medicini kao losioni i napici za ublažavanje problema na koži (svrba, ispucale kože, posekotina ili drugih površinskih povreda, ugriza insekata ili upale očiju). Ako se kao sirup ili čaj pije, bokvica deluje kao blago sredstvo za iskašljavanje, a njena sluz ublažava upalu sluznica, pa je izvanredan lek protiv kašlja i bronhitisa. Takođe, može da olakša probleme koji nastaju zbog astme, upale sluzokože disajnih puteva, laringitisa, faringitisa i različitih alergijskih reakcija zbog koji nastaju poteškoće kod disanja.
Smrvljeni listovi i njihov sok sprečavaju nastanak oteklina i svraba kod uboda insekata. Listovi bokvice stavljali su se u cipele da ublaži žuljeve nastale dugim hodanjem. Sveži sok preporučljiv je i za prolećni umor, za “čišćenje krvi” i podsticanje metabolizma. Zahvaljujući velikoj količini kalijuma deluje i diuretički.
Mladi i nežni prolećni listovi muške bokvice, ubrani u martu i aprilu, mogu da se upotrebljavaju za supu, mešane salate ili se kuvaju kao spanać. Кuvanjem listovi poprime prijatan, slabo aromatičan miris i ukus koji podseća na vrganje. Gorkast ukus može se ukloniti potapanjem usitnjenih listova u mlakoj vodi u trajanju oko pola sata. Кod nešto starijih listova mogu se prethodno s donje strane izvući vlaknaste žile.
Muška bokvica može da se koristi kao zdravo prolećno povrće. Jedu se sasvim mladi listovi, nabrani pre razvoja cveta, od marta do juna. Dodaju se u supu, a posle kuvanja od 10 do 15 minuta mogu se poslužiti kao salata ili varivo slično spanaću. Ako se kao sveži koriste za salate tada je najbolje da se mešaju s drugim lisnatim povrćem. U Nemačkoj ove listove prže na masti s jajima, šećerom i cimetom, a na Кavkazu i Dalekom istoku stavljaju ih u supe. Za sušenje listovi se beru od juna do oktobra, po mogućnosti pre nego što biljke procvetaju. Posle svakog košenja bokvica ponovo naraste. U zavisnosti gde se sakupljaju, listove posle berbe valja malo proprati, prosušiti kuhinjskom krpom i staviti na sušenje na senovito mesto, ili ih prekriti kuhinjskim ubrusom Treba da se suše brzo, jer listovi inače pocrne.