Afrička kuga svinja nedavno je registrovana u selu Jabuka kod Pančeva. U maju ova bolest se pojavila u Mrčajevcima u okolini Čačka, a već duže vreme prisutna je u delovima istočne i jugoistočne Srbije.
Reč je o zarazi koja pogađa domaće i divlje svinje. Virus koji izaziva ovu bolest nije opasan po zdravlje ljudi, ali i te kako utiče na ekonomije zemalja. Područja pogođena afričkom kugom svinja trpe ozbiljne finansijske gubitke zbog uginuća životinja, ograničenja izvoza životinja i mesa, kao i troškova za mere kontrole. Iskorenjivanje ove bolesti može da traje godinama, jer vakcina ne postoji. Područje u poluprečniku od tri kilometra od mesta gde su životinje obolele od afričke kuge svinja proglašava se zaraženim, a u poluprečniku od 10 kilometara ugroženim. Na farmama u njima sprovode se pojačane biološke mere sigurnosti.
Zbog afričke kuge svinja na oprezu su čak i uzgajivači čije su farme u delovima zemlje gde bolesti nema. “Kod nas u okolini nije bilo afričke kuge svinja. Ipak, znamo da je, da bi se sprečilo njeno pojavljivanje neophodno da vlasnici domaćinstava poboljšaju higijenu i da imaju posebnu odeću i obuću za ulazak u prostor gde se drže svinje”, kaže Zoran Erić iz Udruženja stočara Srema i Mačve. „Takođe, ne treba dozvoljavati nikom osim radnicima ulazak u objekte i ne treba koristiti pomije i druge otpatke u ishrani. Vrlo je bitno ne voditi domaće svinje blizu lovišta, gde može biti zaraženih divljih svinja”, objašnjava Erić.
Zbog toga što bolest lako može preći sa divlje na domaću svinju jako je važno da lovci znaju da prepoznaju obolelu životinju i da ukoliko je uoče to odmah prijave. “Bolest prepoznajemo kada primetimo uginuće jedne i više svinja, gubitak apetita, potištenost obolelih svinja. Takođe, znakovi bolesti su i krvav proliv, pobačaji, nesigurnost u hodu, otežano disanje, kašljanje i povraćanje. Od ove bolesti oboljevaju svinje svih kategorija, dok virus ne predstavlja opasnost za ljude i druge vrste životinja. Međutim, budući da nema vakcine, a ni mogućnosti lečenja, kada se pojavi, sprovodi se ubijanje svih obolelih svinja u lovištu”, navode u Lovačkom savezu Srbije. U lovištima u kojima je potvrđena afrička kuga svinja sve lovne aktivnosti se obustavljaju na dva meseca, a na osnovu situacije na terenu donose se mere za sprečavanje daljeg širenja bolesti. Od početka godine afrička kuga svinja je kod domaćih životinja registrovana u Pčinjskom, Pomoravskom, Braničevskom, Moravičkom i Južnobanatskom okrugu.
U resornom ministarstvu kažu da se u čitavoj zemlji sprovodi nadzor nad domaćim i divljim svinjama, dok su u zaraženim i ugroženim područjima na snazi posebne mere.“Glavne mere koje se primenjuju odnose se na popis, obeležavanje, zdravstveni nadzor svih svinja na gazdinstvima, epizootiološka i dijagnostička ispitivanja domaćih i divljih svinja, kao i mere kontrole, zabrane i ograničenja kretanja i prometa živih svinja, svinjskog mesa, sporednih proizvoda poreklom od svinja sa područja pod restrikcijom”, navode u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Bolest se prvi put u Srbiji pojavila 2019. godine. Primarna žarišta kod domaćih svinja tada su uspešno sanirana i odjavljena Svetskoj organizaciji za zaštitu zdravlja životinja i Evropskoj komisiji.
Afrička kuga svinja muke zadaje i farmerima u Evropskoj uniji koja je, sa pet miliona tona godišnje, najveći izvoznik svinja i proizvoda od svinjskog mesa u svetu. Uzgoj svinja čini čak 8,5 posto učešća u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji Unije, a ova bolest preti da to ugrozi.
Da bi se podigla svest o njoj i sprečilo dalje širenje, a sa ciljem potpunog iskorenjavanja Evropska agencija za bezbednost hrane četvrtu godinu zaredom sprovodi kampanju „Stop afričkoj kugi svinja“ u 18 zemlja uključujući i našu.
