Poslednja nedelja juna i početak jula su pravo vreme za rasađivanje kupusnjača. Posle presađivanja biljka počinje ubrzano da razvija lišće, a glavica počinje da se razvija tokom poslednjih četiri do sedam nedelja.
Poslednja nedelja juna i početak jula su pravo vreme za rasađivanje kupusnjača. Ova velika familija obuhvata kupus, glavičasti kelj, kelj pupčar, lisnati kelj, karfiol, brokoli, kineski i pekinški kupus, kelerabu, ali i rotkvu, repu, rukolu.
Kod karfiola i brokolija se koriste nerazvijene cvasti, a kod kelerabe sočna, zadebljala stabljika, dok kelj pupčar duž stabla ima male glavice koje podsećaju na kupus.
„Zemljište pre sađenja prekopati, i ukoliko je sabijeno i siromašno humusom, nađubriti. Sadilicom napraviti rupu u zemlji, sipati kompost ili stajnjak i zasaditi biljku. Blago utisnuti zemlju oko stabljike i zaliti“, i biljke saditi na razmaku od 20-50 cm, a između redova razmak iznosi 20-60 cm.
Biljke, kako kaže, treba držati zasenjene bar 24 sata. Posle presađivanja biljka počinje ubrzano da razvija lišće, a glavica počinje da se razvija tokom poslednjih četiri do sedam nedelja.
„Kupus traži puno vode, naročito od momenta kada započne sa zavijanjem glavice. Treba ga zalivati svakih pet do sedam dana. Nakon sađenja voditi računa o pojavi kupusara, kupusnog moljca, kupusne vaši. Povrće može da se prihranjuje tečnim đubrivom od gaveza jer biljke razvijaju veliku lisnu masu“, kaže stručnjak za povrtarstvo i dodaje da kupusnjačama treba povremeno dodavati kompost kao i blitvi, celeru i praziluku. Pomoću prirodnih sredstava za zaštitu treba brinuti o kupusnjačama, pojavi leptira kupusara.
Podsetimo, u zaštiti mogu da nam pomognu lekovite i začinske biljke poput ruzmarina, žalfije, i lavande. Pošto sve tri vrste formiraju velike žbunove potrebno je dobro proceniti udaljenost između biljaka. Zbog svog aromatičnog mirisa odbijaju veliki broj štetočina, čak i puževe u manjoj meri. Daju veliki doprinos u zaštiti od kupusnog moljca koji ne podnosi njihov miris.
