Zapadne sile, kojima Kosovo u velikoj meri zahvaljuje nezavisnost, u lošijim su odnosima s Prištinom nego ikada. Za nove sukobe i napetosti krivica se traži najpre u Aljbinu Kurtiju. Posle Sjedinjenih Država, i Evropska unija preduzima mere protiv Prištine. To je neka vrsta promene politike iz prethodnih decenija. Navodi se da su odnosi dostigli najniži nivo pošto je Evropska unija, kriveći Prištinu za poslednje napetosti na severu Kosova, najavila „kaznene mere“. Citira se šef evropske diplomatije Žozep Borelj koji je najavio otkazivanje važnih poseta, kontakata i zajedničkih priredbi, kao i zamrzavanje određene „finansijske saradnje“ s Prištinom. Borelj je naveo da će te mere biti okončane tek kada premijer Aljbin Kurti preduzme „verodostojne“ korake koji se od njega traže. Da li Zapad okreće drugi list u odnosima sa Prištinom rekao je advokat Branko Pavlović.
Pavlović je rekao da Zapad zaoštrava svoje odnose sa Prištinom i da je politika od 10-11 godina popuštanja Srbije te da su Srbi izašli iz institucija i bojkotovali izbore i da je ta politika “dosta” dovela do toga da i Zapad mora neku vrstu kritike da uputi albanskoj strani. “Ali suštinski oni uopšte nisu okrenuli list. Najvažnija je izjava gospodina Eskobara koji je rekao da francusko-nemački sporazum ustvari znači priznanje državnosti Kosovu iako je naslovljen kao normalizacija odnosa tako da su sad skinute maske i potpuno je jasno u kom pravcu čitav taj process ide” rekao je Pavlović.
