Praznik Vidovdan posvećen je Svetom Velikomučeniku knezu Lazaru Hrebeljanoviću i svim srpskim junacima koji su poginuli u Kosovskom boju 1389. godine. Vidovdan je jedan od najvažnijih pravoslavnih praznika u Srbiji i obeležava se kao dan sećanja na tu bitku i žrtvu srpskog naroda.
Kosovski boj je bio sukob između Osmanlijskog carstva i srpske vojske predvođene knezom Lazarom. Iako su Srbi izgubili bitku, smatra se da je to bio trenutak u kojem su srpski vitezovi pokazali hrabrost i odanost svojoj veri i otadžbini. Knez Lazar je poginuo u bici, ali je postao simbol hrabrosti i vođstva. Vidovdan je praznik koji se slavi kao dan sećanja na tu bitku i kao prilika da se oda počast svim junacima koji su se borili za slobodu i veru. Ovaj praznik je važan deo srpske tradicije i kulture, a obeležava se liturgijom u crkvama, polaganjem venaca na spomenike i vojne ceremonije. Takođe, mnogi vernici posećuju manastire i obavljaju molitve za pokoj duša poginulih junaka.
Na Vidovdan se često priprema tradicionalna hrana koja se deli sa porodicom i prijateljima. Ovo može uključivati specijalitete poput kuvane pšenice (koljivo), pasulja, suvih šljiva, meda i drugih poslastica. Postoje mnoga narodna verovanja i običaji vezani za Vidovdan. Na primer, smatra se da je Vidovdan vreme kada se tajanstvene sile bude i da se treba paziti na razne opasnosti. Takođe se veruje da se na Vidovdan ne smeju obavljati teški fizički radovi kako bi se izbegla nesreća. Ovi običaji i verovanja variraju u različitim regionima i porodicama, ali zajedno čine važan deo obeležavanja Vidovdana i održavanja srpske tradicije i kulture.
Na Vidovdan, postoji nekoliko tradicionalnih verovanja o tome šta se izbegava ili ne sme raditi. Ova verovanja su deo folklora i običaja, pa ih neki ljudi poštuju iz tradicije i poštovanja. Veruje se da na Vidovdan ne treba obavljati teške fizičke poslove kako bi se izbegla nesreća ili loša sreća. Ovo verovanje proizlazi iz ideje da su tajanstvene sile prisutne na Vidovdan. Ne preporučuje se organizacija venčanja na Vidovdan. Smatra se da to može doneti lošu sreću mladencima. U nekim delovima Srbije, izbegava se obavljanje žetve na Vidovdan. Veruje se da bi to moglo doneti sušu ili loše vreme.
Vidovdan se smatra danom posta i pokajanja u srpskoj pravoslavnoj tradiciji. Mnogi vernici praktikuju post na ovaj dan, što podrazumeva uzdržavanje od konzumiranja mesa i mlečnih proizvoda. Post je deo duhovne pripreme i pokajanja za grehe, kako bi se proslavio praznik na duhovno ispravan način. Međutim, važno je napomenuti da post nije obavezan za sve vernike i da odluka o postu zavisi od lične vere, zdravstvenih uslova i duhovnih potreba svakog pojedinca
