Ova vegetaciona godina je za proizvodnju strnih žita bila prilično zahtevna i pokazala je da su preduzete mere ili odustvo preduzetih mera bile uzročno posledične. Kao i svake godine na zdravstveno stanje useva veliki uticaj su imale agrotehničke mere, meteorološki uslovi, izbor pesticida. Na terenu Srednjeg Banata u toku je žetva ječma, dok se žetva pšenice zavisno od sortimenta i stasnosti može očekivati u prvoj dekadi jula.
Na intenzivno prisustvo cikada i vaši ukazivali sui z Prognozno-izveštajne službe još u novembru i objašnjavali da su tome doprinele dugo zadržavane biljke samonikle pšenice koje su isprovocirale visoku brojnost i žitnog bauljara. Posledice ove pojave sagledavane su tokom rasta i razvoja useva. Takođe, do pojave biljnih bolesti na novoizniklim usevima došlo je vrlo rano, već tokom februara, što je posledica blage zime i temperatura u okviru pragova za širenje simptoma. Veći intenzitet je bio na ranijim rokovima setve. Kolebanja u temperaturi uz obilne padavine uticale su na intenzivnije širenje simptoma i pojavu bolesti lista, bez obzira na rokove setve i sortiment. Razlika je bila samo u intenzitetu zaražene lisne mase na prisustvo sledećih biljnih bolesti: siva pegavost lista, lisna rđa, žuta rđa, pepelnica, žuto mrka pegavost. Postojala je realna potreba da se sa primenom fungicida krene nešto ranije (sredinom marta), već u fazi prvog kolenca, naročito kod ranijih rokova setve. Usled idealno odgovarajućih uslova za širenje simptoma bolesti, kao što su lisna rđa a naročito žuta rđa i žuto mrka pegavost koje su imale tendenciju napredka po isticanju delovanja fungicida preporuka je bila de se obavi tretman i sredinom aprila u cilju daljeg očuvanja lisne mase. Tu je nastala dilema i kalkulisanje proizvođača da li je tretman neophodan, te je jedan deo njih bio spreman da rizikuje, svakako očekujući tretman za zaštitu klasa i da ne radi, a jedan deo je slušajući struku i preporuke tretman i preduzeo. Nakon obilaska parcela u poslednjoj dekadi aprila i početkom maja, proizvođači koji nisu obavili tretman u panici su krenuli da rade zaštitu, jer su navedene bolesti vrlo degenerativno delovale upravo na gornje listove, nosioce prinosa. Preduzimanje ovog zakasnelog tretmana je imalo za posledicu već prilično zaraženu lisnu masu.
Sledeća faza, klasanje i početak cvetanja pšenice je dosta dugo trajala uz obilne padavine (tokom maja 15 kišnih dana, količina padavina za maj 102,6 l po m2, prosečna temperatura 16,45 0C –. Preduzimanje tretmana za zaštitu klasa je bila teško izvodljiva, te se ulazilo u parcele sa oko 80 -100% biljka u klasanju uglavnom, a samo je mali procenat proizvođača uspeo da obavi tretman na početku cvetanja. Čak je kod proizvođača koji su obavili zaštitu neposredno pre klasanja tretman u cilju zaštite klasa i izostao. Na takvim usevima su već prisutni saprofiti na klasu. Tako da je prisustvo fuzarioze klasa na parcelama različitog intenziteteta.
Iz Prognozno-izveštajne službe navode da će prinosi i kvalitet pšenice U Srednjem Banatu u ovoj godini zavisiti od ozbiljnosti i odgovornosti za preduzete mere zaštite. Kod primene fungicida proizvođači ubuduće moraju biti vrlo pažljivi, a zdravstveno stanje useva se mora prati sa više aspekata. Na tržištu je veliki broj registrovanih preparata iza čije registracije i preporučene primene stoje kompanije i upotreba pesticida mora biti pozicionirana tako da je usko vezana za poznavanje biologije patogena i uslova za njegovo širenje, agrotehničkih i meteoloških uslova proizvodnje, a zasnovana na kontinuiranim pregledima i stručnosti.
