Visoke temperature čekaju nas narednih dana, a najteže padaju onima koji na skoro 40 stepeni moraju da rade napolju, izloženi na suncu. Iako je organizacija rada na ovim poslovima prepuštena vođi smene, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja iz godine u godinu podseća poslodavce i zaposlene da obavljanje poslova pod ovakvim uslovima treba prilagoditi spoljašnjim uticajima.
Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za kažu da su poslodavci, kada zaposleni obavljaju poslove na otvorenom pri visokim temperaturama, dužni da primenjuju Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i podzakonske propise. „Kada temperatura vazduha u letnjim mesecima prelazi 36°C, zaposleni koji obavljaju poslove na otvorenom, kao što su poslovi u građevinarstvu, poljoprivredi i sl., smatra se da rade u nepovoljnim radnim uslovima, što može negativno da utiče na njihovo zdravlje“ – navode u svom upustvu iz Ministarstva i navode stavke koje je važno poštovati: Izbegavanje rada u najtoplijem delu dana (od 11 – 16 časova, u skladu sa Preporukom Vlade Republike Srbije, ukoliko to dozvoljava proces rada); Organizovati rad po smenama; Uvođenje dodatne radne snage; Preraspodela obavljanja poslova – teži deo posla obavljati u hladnijem delu dana; Praviti češće pauze uz obezbeđivanje velike količine vode i bezalkoholnih napitaka; Izvršiti obuku zaposlenih za pružanje prve pomoći; Zaposlenima se mora omogućiti da tokom odmora (pauze) mogu skinuti sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu; Obezbediti odgovarajući prostor gde zaposleni mogu da se sklone od sunca i odmore; Izvršiti aklimatizaciju zaposlenih na uslove pri visokim temperaturama.
Iako preporuke za poštovanje propisa na radu na visokim temperaturama nisu obavezne, počasni predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković kaže da bi poslodavci trebalo da ih poštuju. – Poslodavci bi trebalo da prihvate upustva Ministarstva rada, i da dozvole radnicima da prave pauze na određeno vreme i da se sklanjaju u prostore koji nisu izloženi suncu. Posebno su važni ti prekidi u radu, odnosno pauze jer je nemoguće raditi neprekidno pet sati u ovakvim uslovima. U redu je što postoji uputstvo za ovakve situacije ali mislim da bi trebalo da postoji i neka obaveznija preporuka kada je u pitanju rad na visokim temperaturama – rekao je Atanacković.Ističe da nisu samo radnici na putevima i građevinarstvu izloženi visokim temperaturama, i ukazuje da postoje i oni koji rade u fabrikama zatvorenog tipa koji nisu klimatizovani, pa je rad u ovakvim uslovima izuzetno nehuman, i neprilagođen što može biti takođe veoma opasno. On ukazuje da bi na ova pitanja trebalo da reaguje inspekcija rada. – Postoje inspekcije rada koje bi trebalo da reaguju na nepoštovanje uslova u kojima radnici rade, i ako inspekcija konstatuje da je nešto mimo Zakona onda bi sigurno trebale da se primene sankcije – objašnjava Atanacković.
Simptomi štetnog dejstva visokih temperatura: Dehidracija organizma, brže zamaranje, umanjenje sposobnosti za rad, povećanje grešaka pri obavljanju posla, zamor, toplotni grčevi, iscrpljenost, nesvestica, toplotni udar. Kako bi izbegli zdravstvene probleme zbog visokih temperatura Ministarstvo daje smernice koje je važno ispoštovati kako bi se sprečila dehidracija organizma: Unositi najmanje dva litra vode na dan; Izbegavati napitke sa kofeinom, alkoholom, gazirana pića i sportske napitke sa puno šećera jer sadrže sastojke koji izazivaju dehidraciju; Unositi na svakih 15 – 20 minuta po jednu čašu rashlađene vode; Praviti česte pauze u hladovini ili u rashlađenim prostorijama; Pravilna ishrana – izbegavati tešku i obimnu hranu, jesti sveže voće i povrće. Ne preporučuje se teška i masna zapržena jela, crveno i sušeno meso, konzervirana hrana i konzumiranje u većim količinama slatkiša i namirnica koje sadrže rafinisan šećer i zasićene masnoće; Koristiti zaštitnu kremu za sunce.
