Jabuke će uskoro biti u hladnjačama, tako da treba obratiti pažnju na bolesti jabuke u skladištu. Gorka trulež je jedna od njih, a gorke pege nastaju već u voćnjaku!
Pri uskladištenju plodova često se ustanovljava veliki gubitak kao posledica napada parazitnih oboljenja plodova. Najopasnije parazitarno oboljenje jabuke u skladištu je gorka trulež. Simptomi ovog oboljenja nastaju posle nekoliko meseci lagerovanja, na pokožici ploda u vidu jedne ili više svetlih do tamnomrkih okruglih i mekih pega u čijoj sredini se obično nalazi lenticela. Infekcija plodova gljivicama dešava se još na stablu u toku vegetacije. Gljiva se razvija za vreme čuvanja, kada plodovi dozru ili nakon izlaganja visokoj temperaturi po uskladištenju.
Kod truleži semene kućice plodovi jabuke spolja izgledaju zdravi, a sečenjem plodova primećuje se na obolelim mestima u predelu semene kućice zelenožuta ili crvenomrka boja. Kod osetljivih sorti ova boja (trulež) širi se i u parenhim još na stablu. Plodovi osetljivih sorti oboleli od ovog oboljenja sazrevaju i za 10-14 dana ranije. U komorama hladnjača ovo oboljenje se na visokoj vlažnosti brzo širi. Suzbijanje ovog oboljenja se za sad još ne sprovodi. U praksi se u početnoj fazi pojave ove truleži, kada još nije prešla u parenhim, plodovi beru probirno i prodaju za brzu potrošnju. Gorke pege predstavljaju fiziološku bolest, koja nastaje u voćnjaku ali se njeni simptomi najčešće ispoljavaju kasnije tokom perioda čuvanja. Ova se bolest manifestuje okruglastim, tamnozelenim mrkim ili skoro crnim depresijama na pokožici plodova, koje su ponekad oivičene zelenom bojom. Ispod njih se nalaze nekrotirane ćelije koje taj deo tkiva ploda čine sunđerastim i žilavijim od zdravog. Najčešće se javljaju u predelu čašice ploda, a kao glavni uzrok navodi se nedostatak kalcijuma. Kalcijum je slabo pokretljiv element u biljkama, i samim tim je njegov nedostatak izraženiji u sušnim godinama. Gorke pege na plodovima nastaju kada je prisustvo kalcijuma u plodu ispod kritične granice. Tada dolazi do zamene kalcijuma iz ćelijskih membrana sa magnezijumom (Mg). Otpušteni kalcijum se premešta u druge organe biljke i time se dalje smanjuje njegova koncentracija u plodovima. Istovremeno, dolazi do povećanog odavanja vode iz plodova i gomilanja kalijuma, magnezijuma i organskih kiselina. Ovi procesi dovode do odumiranja ćelija i tkiva i nakupljanje Mg-sulfata koji im daje gorak ukus. Faktori koji mogu dovesti do nedovoljnog snabdevanja plodova kalcijumom su: Prevelika bujnost biljke; Preobilno đubrenje azozom, kalijumom i magnezijumom; Jaka rezidba; Neravnomerno snabdevanje vodom ili njen nedostatak; Visoke temperature vazduha koje izazivaju povećanu transpiraciju i narušavaju vodni režim biljke.
Pojava gorkih pega se može izbeći adekvatnom primenom određenih agrotehničkih mera. Posebno treba obratiti pažnju na navodnjavanje, ishranu biljaka i rezidbu, a kao prevencija se primenjuje tretiranje sa kalcijum hloridom ili kalcijum nitratom ali i pravovremena berba. ikalcijum hlorid i kalcijum nitrat se koriste za regulisanje sadržaja kalcijuma u plodovima jabuke. Neadekvatna primena ovih preparata može imati i nepovoljne posledice po plodove i biljku. Npr. ukoliko primenjujete preparate sa kalcijum nitratom na temperaturama iznad 21 stepena celzijusovih, može doći do pojave rđaste prevlake na plodovima.
Kod obojenih sorti, povećana koncentracija kalcijuma u pokožici usled intenzivnog prskanja može dovesti do slabijeg razvoja boje. Tretiranje kalcijumom može dovesti do ubrzanog sazrevanja plodova. Prilikom primene preparata na bazi kalcijum hlorida, može doći do pojave ožegotina na plodovima. Zbog toga izbegavajte njihovu primenu na temperaturama iznad 25 stepeni celzijusovih i pri visokoj relativnoj vlažnosti vazduha. Osim prskanjem pre berbe, korekcija sadržaja kalcijuma u plodovima može se obavljati i nakon berbe potapanjem plodova u odgovarajući rastvor kalcijuma. Nakon berbe podova, neophodno je obezbediti optimalan režim čuvanja u skladu sa zahtevima sorte i kvalitetom plodova.
