U Srbiji ima oko 350 donora trombocita, a potrebno je najmanje pet puta više, kažu lekari. Ljudima koji su bolesni od leukemije trombociti bukvalno spasavaju život. Ne postoji nikakav medicinski rizik da budete donor, a uslove ispunjava veliki broj ljudi.
Većina davalaca trombocita prvo su bili dobrovoljni davaoci krvi. Odluku su doneli zbog bolesti ili onkološkog lečenja svojih najbližih i prijatelja, kojima su hitno bili potrebni trombociti. Za razliku od klasičnog davanja krvi, koje traje od pet do osam minuta, odvajanje trombocita može da traje i tri sata. Najjednostavnije rečeno – jedna vena, igla, poseban aparat i vrećica. Da bi se dobio jedan preparat, potrebno je da mašina obradi od litar i po do tri litra krvi.
Dr Vesna Bosnić iz Instituta za transfuziju krvi Srbije navodi da je ukupan produkt koncentrovanih trombocita, dobijenih tom procedurom, od 250 do 400 mililitara. Iako je to mali volumen, davanje dugo traje zato što je neophodno da se odradi cela procedura da bi se dobila jedinica koja je jedna terapijska doza za bolesnika, objašnjava Bosnićeva.
Davaoci trombocita mogu da budu i muškarci i žene od 18 do 60 godina, pod uslovom da nisu primali transfuziju. Davaoci ne mogu da budu žene koje su bile u drugom stanju. U oba slučaja stvaraju se antitela koja se u krvi zadržavaju do kraja života i predstavljaju potencijalnu opasnost za pacijenta koji prima trombocite. – Taj nivo trombocita koji davaoci daju, oni se unutar tri dana u potpunosti nadoknade. Volumen tečnosti koji se gubi prilikom davanja trombocita je minimalan, između 250 i 400 mililitara. Kroz dve čaše vode oni nadoknade kompletan izgubljeni volumen. Znači, oporavka praktično nema – objašnjava Bosnićeva.
Razlika između eritrocita i trombocita je ta što prvi mogu da se iskoriste za 42 dana, drugi za samo pet. Drugačije se i čuvaju. Prvi u frižideru, drugi na sobnoj temperaturi i moraju stalno da se pomeraju u posebnom aparatu.
