Od konstituisanja aktuelnog saziva Skupštine Srbije, 1. avgusta prošle godine usvojeno je više od 100 zakona. Među tim zakonima su i izmene i dopune Zakona o ministarstvima koje su bile neophodne kako bi bila izabrana nova Vlada Srbije.
Poslanici su izabrali premijera i ministre, a ubrzo nakon toga usvojen je i najvažniji zakon – budžet za 2023. godinu sa pratećim propisima. Parlament je u dva navrata održao posebne sednice posvećene Kosovu i Metohiji na kojima je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izvestio poslanike o toku pregovaračkog procesa sa Prištinom. Na sednici u septembru prošle godine usvojen je izveštaj o pregovaračkom procesu sa Prištinom od 15. juna 2021. do 1. septembra 2022. godine, a na sednici održanoj početkom februara ove godine izveštaj za period od 1. septembra 2022. do 15. januara 2023. godine. Među najvažnijim zakonima koji su se našli pred poslanicima bili su i oni iz oblasti pravosuđa kojima je, između ostalog, predviđeno da izbor sudija i tužilaca bude izmešten iz parlamenta u Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva. Poslanici su usvojili i zakone koji se odnose na finansijsku pomoć mladima, ali i porodicama, pa će tako stupiti na snagu izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom koji omogućava očevima čije su supruge preduzetnice da uzmu odsustvo radi nege deteta. Krajem septembra će deca do 16 godina dobiti finansijsku pomoć od 10.000 dinara, a to će omogućiti Zakon o privremenom registru majki i ostalih lica kojima se uplaćuje novčana pomoć.
Potvrđeno je i više sporazuma o zajmovima kojima se omogućava dalja izgradnja infrastrukture u Srbiji, među kojima su i naučno-tehnološki parkovi. Dosadašnji rad poslanika obeležila je i sednica koja je trajala čak dva meseca, a koju je zatražila opozicija povodom masovnih ubistava koja su se dogodila u Srbiji početkom maja. Skupština je usvojila Izveštaj o bezbednosnoj situaciji u zemlji posle tih ubistava, a poslanici su glasali protiv smene ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića.
Jedna od ključnih razlika u odnosu na prethodni saziv jeste prisustvo opozicije u parlamentu. Deo opozicije je 2020. godine bojkotovao izbore što je dovelo do toga da u parlamentu dve godine nije bilo debate između vlasti i opozicije.
Aktuelni saziv od 250 poslanika, koji je izabran na izborima 3. aprila prošle godine, čini 15 poslaničkih grupa i osam samostalnih poslanika.
