Dobro osušeni plodovi lešnika mogu se prilično dugo sačuvati. Međutim, kako bi plodovi i posle određenog vremena ostali kvalitetni moraju se poštovati pravila za njihovo skladištenje.
Plodovi lešnika mogu se čuvati čak dve do tri godine. Ipak, preporuka stručnjaka je da se plodovi lešnika ne čuvaju više od godinu dana. Vremenom gube na težini i boji, a zbog visokog sadržaja vlage može se dogoditi i da užegnu. Prvi uslov za što bolje očuvanje ploda jeste berba lešnika kada je on potpuno zreo. Najbolji pokazatelj zrelosti lešnika jeste omotač, kupula, koja je u vreme potpune zrelosti ploda žuta i sasušena. Ukoliko se plodovi lešnika nakon berbe ne osuše, može se pojaviti buđ i lešnik može propasti. Zato je sušenje lešnika izezuzetno bitna mera koju morate primeniti ukoliko želite da što duže sačuvate zdrave plodove lešnika. Nakon berbe plodovi lešnika se najpre suše na suncu nekoliko dana, a zatim u specijalnoj sušnici, sa optimalnom temperaturom između 32 i 34 stepena. Ukoliko je temperatura u sušari veća od dozvoljene, može se desiti da plodovi užegnu. Plodovi se suše sve dok se vlaga u njima ne smanji na 8 do 10%. Takođe, nakon berbe neophodno je ukloniti omotač sa lešnika koji su ubrani sa omotačem. Ukoliko omotače ne možemo ručno skinuti, ovakav lešnik mora da se suši 6 do 8 dana na suncu uz stalno mešanje. Ovakvim sušenjem 80% plodova odvojiće se od omotača, a ostatak će morati da se suši malo duže. Plodovi na kojima omotač ipak ostane skladište se u magacinski prostor u sloju debljine oko 30 centimetara, gde uz često mešanje ostaju od 10 do 12 dana. Mešanjem lešnika ubrzavate sušenje.
Ukoliko proizvođač lešnika posle sušenja nema uslova da odmah proda celokupan prinos lešnika, neophodno je da lešnik uskladišti i čuva adekvatno sve do trenutka prodaje. Tokom zime lešnik se čuva u prostorijama koje se dodatno ne rashlađuju, jer je temperatura tokom zimskih meseci optimalna i prihvatljiva za čuvanje lešnika. Već od marta, prostorije za čuvanje lešnika se moraju rashlađivati.
Čuvanje lešnika u jezgru je složeniji posao. Lešnik se najpre mora oljuštiti, a nakon toga pakuje se u specijalnu ambalažu, odnosno celofan. Boja i kvalitet celofana u kojem će se lešnik čuvati zavisi od toga koliko dugo želimo da plod ostane. Treba izbegavati celofane ružičaste, žute, plave i narandžaste boje. Celofani tamnoplave, zelene i crvene boje manje provode svetlost i dobro čuvaju lešnik od užeglosti.
Što se tiče propuštanja svetlosti i promene samih materija u jezgru, dosadašnja praksa pokazala je da plodovi lešnika ostaju najboljeg kvaliteta u ambalaži od pergamenta. Posebno se mora voditi računa o tome da u blizini ne bude bilo koje drugo voće ili povrće, jer lešnik vrlo lako upija miris.
Lešnik u jezgru je najbolje čuvati u rashladnim komorama.
