Komesarka za izbeglice i migracije Republike Srbije Nataša Stanisavljević izjavila je danas da u protekle dve i po decenije Vlada Srbije i Komesarijat kontinuirano rade na rešavanju problema lica koja su morala da napuste svoje domove tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije.
Stanisavljević je podsetila na to da se i ovog 4. avgusta građani Srbije sa tugom sećaju etničkog čišćenja srpskog naroda tokom akcije „Oluja“ pre 28 godina i neće zaboraviti proterivanje 200.000 sunarodnika sa zemlje na kojoj su vekovima živeli.Takođe, kako je dodala, nećemo zaboraviti smrt 1.700 nevinih ljudi, kao ni više od 700 onih koji su u toj akciji nestali i čija je sudbina nepoznata i posle skoro tri decenije.Komesarijat odgovorno brine o svim izbeglim i interno raseljenim licima i jedan od najvažnijih ciljeva ove institucije je rešavanje stambenih problema izbegličkim porodicama i pružanje novog doma ljudima koji su bili prisiljeni da napuste svoje domove zbog sukoba, progona ili drugih teških okolnosti, objasnila je ona.
Stanisavljević je ukazala na to da je sada stambeno zbrinuto 27.925 porodica sredstvima iz budžeta Republike i sredstvima donatora, od kojih je najveći EU kroz Regionalni stambeni program, dok je ekonomski osnaženo 23.975 porodica izbeglica.Prema njenim rečima, u statusu izbeglica u ovom trenutku je još uvek 24.897 lica, od toga 17.074 iz Republike Hrvatske, a 194.171 lice u internom raseljenju.Stanisavljević je iskazala zahvalnost predsedniku Aleksandru Vučiću zbog uspostavljanja kulture sećanja, koja je od ključnog značaja za stvarno iskazivanje pijeteta prema stradalima i stotinama hiljada prognanih samo zbog toga što su bili pripadnici srpskog naroda.Komesarka je ocenila da je to važno kako se ovakav zločin nikad ne bi ponovio i kako ne bismo nikad zaboravili ovaj zločin i stradanje, ali i kako bi nam to bila stalna opomena da kao država i narod nikada više to ne dozvolimo, što je posebno važno zbog sve učestalijih pokušaja revizije istorije u cilju minimiziranja namere i obima zločina koji je počinjen nad srpskim narodom.
Tokom 1995. godine više od 190.000 lica je izbeglo u Srbiju u dve akcije Hrvatske vojske – Bljesak i Oluja, sa područja sektora pod zaštitom UN.Po popisu iz 1996. godine, ukupan broj izbeglica bio je 537.937, a ratom ugroženih lica 79.791, što znači da je u Srbiji u jednom trenutku bilo 617.728 izbeglih lica.Posle raspada Jugoslavije, utočište u našoj zemlji potražilo je više od 600.000 izbeglica iz bivših republika. Više od 400.000 lica steklo je državljanstvo Srbije, što predstavlja najveći proces integracije izbeglica u savremenoj Evropi.Za počinjene zločine nad nevinim civilima u „Oluji“ niko nije odgovarao, klima neprijateljstva ostala je, nažalost, nepromenjena.
