Za sve poljoprivrednike i firme iz agrobiznisa pitanje je – kako do povoljnih izvora finansiranja i podsticaja za primarnu proizvodnju i preradu poljoprivrednih proizvoda. I pored, reklo bi se, brojnih mogućnosti koje nude poslovne banke, fondovi i budžeti (nacionalni, pokrajinski i loklani) nivo ulaganja u poljoprivredu i prerađivačke kapacitete je još uvek nizak i veća finansijska pomoć je neophodna.
Najizdašnija podrška za proizvođače i prerađivače voća i povrća dolazi iz IPARD fonda. Za jesen nadležni najavljuju raspisivanje prvih poziva iz IPARD 3 programa. IPARD fond u okviru novog programskog perioda (2021-2027) namenjem podršci investicijama u srpsku poljoprivredu i ruralni razvoj biće mnogo izdašniji od prethodnog, IPARD 2 programa. Iz evropskog budžeta u sklopu IPARD 3 programa biće dostupno 288 miliona evra, a iz nacionalnog 90 miliona. Zajedno sa doprinosom korisnika čak oko 580 miliona evra mogu biti investirana u poljoprivredu Srbije i njena ruralna područja. Na jesen će, kako je više puta najavljeno iz Ministarstva poljoprivrede, odnosno Uprave za agrarna plaćanja, biti raspisani javni pozivi iz IPARD programa (mere 1 i 3), na kojima će proizvođači i prerađivači voća i povrća moći da konkurišu za podršku u izgradnji i opremanju voćnjaka, plastenika, prerađivačkih kapaciteta, nabavku opreme, mašina, traktora… Da bi se učestvovalo na IPARD javnim pozivima u voćarstvu i povrtarstvu, neophodno će biti da investicija iznosi najmanje 50.000 evra. Povraćaj iz IPARD kase je od 50 odsto u meri 3 (prerada voća i povrća) do najviše 75%, koliko se može dobiti u meri 1 (investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava).
Kada je reč o nacionalnim izvorima finansiranja, u toku je javni poziv za podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne proizvodnje biljnih kultura. Raspisan je 7. avgusta i trajaće do 7. septembra 2023. godine. Podsticaji obuhvataju investicije u nabavku novih mašina i opreme za: primarnu proizvodnju biljnih kultura u zaštićenom prostoru; primarnu proizvodnju voća i grožđa; primarnu proizvodnju povrća, cveća, aromatičnog i lekovitog bilja; ubiranje voća, grožđa, povrća, cveća, aromatičnog i lekovitog bilja… Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 800.000 dinara. Voćari i povrtari mogu da učestvuju i na konkursu za nabavku opreme za navodnjavanje. Konkurs za ostvarivanje podsticaja za nabavku nove opreme za navodnjavanje u 2023. godini otvoren je do 11. avgusta 2023. godine. Takođe, do 17. avgusta ove godine otvoren je javni poziv za podsticaje za podizanje višegodišnjih zasada voćaka i hmelja. Maksimalni iznosi podsticaja za nabavku sadnica voćaka i hmelja su 2.500.000 dinara; za nabavku naslona za proizvodne zasade voćaka i hmelja – 825.000 dinara, za pripremu zemljišta, odnosno za nabavku supstrata sa sertifikatom – 375.000 dinara i za analizu zemljišta – 100.000 dinara. Uz konkurse koje raspisuje Ministarstvo poljoprivrede, na nacionalnom nivou, proizvođačima i prerađivačima voća i povrća i proizvođačima prateće opreme (plastenika, protivgradnih mreža, boks paleta, stubova, pakerica, linija za preradu…) dostupni su i krediti Fonda za razvoj – investicioni, za trajna i obrtna sredstva, za početnike i mlade… Otvoren je i program podsticanja preduzetništva kroz razvojne projekte u 2023. godini.
Poljoprivrednici u Vojvodini su u nešto boljem položaju u odnosu na kolege u centralnoj Srbiji jer, osim republičke i podrške svojih lokalnih samouprava, mogu da računaju i na pomoć Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, kao i nekoliko fondova. Vrste pomoći na koju mogu da računaju su različite: od bespovratnih podsticaja, subvencionisanja dela iznosa investicije, subvencionisanja kamate za kredite, pa do povoljnih kreditnih linija, recimo onih preko Fonda za razvoj poljoprivrede APV.
