Organska proizvodnja je postala profitabilni deo ekonomije mnogih gazdinstava. Gaji se uglavnom povrće, voće i nešto ređe stoka. Podsticaji države su značajni izvor finansiranja u zemljama EU. Kod nas Ministrstvo poljoprivrede još uvek nije dalo prave šanse proizvođačima koji su se odlučili za organsku proizvodnju.
Principi na kojima se zasniva organska proizvodnja omogućavaju da se ona u odnosu na konvencionalnu poljoprivredu potpuno oslobodi od sintetičkih đubriva i pesticida, i da sve supstance koje se koriste budu prirodnog porekla. Pre zasnivanja zasada po principima organske proizvodnje jagode treba predvideti sledeće preduslove: Okolinu zasada; Tehnologiju gajenja u samom zasadu; Transport i skladištenje; Tehničku i stručnu podršku. Za organske zasade pod jagodom potrebno je obezbediti i veliku količinu stajnjaka, pa je ovakva proizvodnja jagoda veoma pogodna na farmama sa velikom stočarskom proizvodnjom. U toku perioda konverzije na zemljištu se može dve godine gajiti bela detelina u kombinaciji sa drugim travama kako bi se na taj način zaoravnjem poboljšala plodnost zemljišta. Organska proizvodnja jagoda mora se posmatrati kao deo cele farme i svako poboljšanje biološke raznovrsnosti imaće efekat u oprašivanju i kontrolu bolesti i štetočina. U proizvodnji jagoda u zatvorenom prostoru potrebno je svaki dan otvarati tunele kako bi se omogućio ulazak insekata oprašivača.
Za gajenje jagoda najbolja su dobro propusna zemljišta lakog mehaničkog sastava, kao što su peskovita ilovača sa malim sadržajem gline. Kod težih sabijenih i manje propustljivih zemljišta pored nedostatka mikroelemenata, povećana je i mogućnost pojave oboljevanja korena. Ovo se može ublažiti izborom sorti jagoda koje su otpornije, kao i postavljanjem uzdignutih redova. Najveći deo korenovog sistema jagode nalazi se na dubini do 20 cm površinskog sloja zemljišta iz kog koren crpi vlagu i hranljive materije. Upravo zbog toga humusni sloj treba da je bogat, dubine preko 50 cm i veoma rastresit. U toku godine pre sadnje trebalo bi izvršiti analizu zemljišta i na osnovu agrohemijske analize đubrenjem uskladiti odnos fosfora i kalijuma u samom zemljištu. Sa pripremom zemljišta bi trebalo početi bar godinu dana pre sadnje kako bi se povećala količina humusa u zemljištu i eliminisali problemi sa korovom. Treba se voditi time da je korov lakše suzbiti pre sadnje, nego nakon zasnivanja zasad jagode. Suzbijanje korova je poželjno početi i dve do tri godine pre sadnje uz kombinovanu setvu pokrivnih useva i što češćom obradom zemljišta.
Sto se tiče karakteristika klime jagoda se dobro prilagođava raznim agroekološkim uslovima. Jagode se mogu gajiti i u sušnim i u vlažnim uslovima, na raznim nadmorskim visinama. Jagodi najviše pogoduje kontinentalna i suptropska klima, sa dovoljnom količinom vlage tokom celog perioda njene vegetacije. Velika količina padavina nije poželjna jer može dovesti do truljenja cvetova i plodova. Najbolji razvoj organske jagode postiže se na zemljištu u kome je vlažnost 70 – 80% od maksimalnog vodnog kapaciteta.
