Predsednik Crne Gore Jakov Milatović dao je mandat za sastav nove vlade lideru Pokreta Evropa sad (PES) Milojku Spajiću navodeći da je tokom konsultacija sa predstavnicima političkih stranaka dobio uverenje da ga podržava 44 od 81 poslanika u crnogorskom parlamentu.
Na konferenciji za medije, nakon što je obavio konsultacije sa predstavnicima političkih stranaka, Milatović je kazao da od Spajića očekuje odgovornost i ekspeditivnost u ovom procesu. „Kao predsednik Crne Gore smatram da nam je potrebna politička i reformska vlada“, kazao je Milatović.
Pokret Evropa Sad je osvojio najviše mandata na junskim izborima, 24 od 81 poslaničkog mesta. Milatović je kazao da su konsultacije pokazale da postoji opšti konsenzus sa svim političkim subjektima i odnosi se na ubrzanje EU integracija, borbu protiv kriminala i korupcije i poboljšanje životnog standarda. Niko od učesnika konsultacija ne dovodi u pitanje članstvo Crne Gore u Evropskoj uniji, kazao je Milatović. „Od svih političkih subjekata tražio sam eksplicitno da se izjasne da li podržavaju nekog kandidata za mandatara za sastav 44. vlade i iskristalisao se Spajić. Njega su podržali politički subjekti koji u zbiru imaju 44 poslanička mesta u parlamentu Crne Gore“, kazao je Milatović. Pojasnio je da su to poslanici PES-a, Demokratske Crne Gore Alekse Bečića, Socijalističke narodne partije i manjinskih stranaka. Dodao je i da je „određen broj subjekata“ iz koalicije okupljenje oko bivšeg Demokratskog fronta iskazao spremnost da podrži Spajića nakon dogovora o vladi.
Spajić je tokom jula vodio neformalne i formalne pregovore o novoj vladi sa svim parlamentarnim partijama i koalicijama, osim sa Građanskim pokretom URA, kog optužuje za kreiranje predizborne afere „Do Kvon“ i plasiranje tvrdnji da je južnokorejski begunac, osumnjičen za prevare na tržištu kriptovaluta, finansirao kampanje Pokreta Evropa sad (PES). Spajić je u formalne pregovore uključio prosrpsku koaliciju nedavno rasformiranog Demokratskog fronta (DF). SAD su ranije saopštile da taj savez „ne može biti partner Vašingona“, te da očekuju „stabilnu vladu privrženu evroatlanskim vrednostima“. Za sada medjutim nije poznato ko će činiti novu izvršnu vlast i kada će vlada biti formirana. Deo političkih pregovora je i pitanje novog rukovodstva Skupštine Crne Gore. Novi saziv je konstituisan 27. jula, kada su verifikovani mandati poslanicima, ali nije izabrano skupštinsko rukovodstvo. Mandatar ima rok od 90 dana da sastavi kabinet i predloži program rada buduće vlade.
