Prvi put od septembra 2020. godine, u julu je izostao mesečni rast cena – podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Iz Narodne banke Srbije saopštavaju da je prošlog meseca došlo i do usporavanja međugodišnje inflacije na 12,5 odsto.
Cenovni pritisci popuštaju, potvrđuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Pad cena u julu u odnosu na prethodni mesec beleže hrana i bezalkoholna pića, kao i odeća i obuća. Proizvodi i usluge lične potrošnje, u proseku, sniženi su za 0,1 odsto. Tokom prethodne tri godine inflaciju su na globalnom planu sukcesivno pogurale kovid, energetska i rusko-ukrajinska kriza. Na put su joj stale restriktivne monetarne mere centralne banke, ističu u Privrednoj komori Srbije, uz ocenu da je sada došlo do realnog usporavanja rasta cena. „Trgovci i proizvođači uviđaju da pada kupovna moć stanovništva, da padaju prometi, posebno u maloprodajnim objektima, da, uslovno rečeno, i privreda usporava. Samim tim se utiče i na to da cene ne idu gore, nego da se polako usporava ta inflacija“, kaže Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije.
U izjavi za Radio-televiziju Vojvodine ministar unutrašnje i spoljne trgovine u Vladi Srbije Tomislav Momirović ocenjuje da je pitanje opravdanosti poskupljenja uvek otvoreno u tržišnoj ekonomiji, a kao dobru vest izdvaja obaranje inflacije. „Mi smo imali vrh inflacije u prvom kvartalu ove godine. Već treći mesec zaredom mi imamo pad inflacije, u julu prvi put osetni pad, inflacija je 12,5 posto. Prvi mesec da mi praktično imamo snižavanje cena određenih grupa proizvoda, pre svega, hrane. Imamo pad cena hrane. Najosetniji je pad cena povrća, koje ide i do 10 odsto i to su dobre vesti“, kaže Tomislav Momirović, ministar unutrašnje i spoljne trgovine u Vladi Srbije.
U Privrednoj komori Srbije ne očekuju novi inflatorni talas usled daljeg poskupljenja energenata. Smatraju da su više cene gasa i struje, najavljene za 1. novembar, privrednici već uračunali. Mišljenje izdvajaju ekonomisti. „Ona će imati efekat na sektore gde je cena energenata važan deo finalne, krajnje proizvođačke cene i onda će, naravno, da se ta poskupljenja kaskadno provuku kroz celokupan lanac snabdevanja. Samim tim, uticaće i na finalnu maloprodajnu cenu koju ćemo mi kao potrošači plaćati“, dodaje Aleksa Dokić, asistent na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
A pored cena energije i ulaznih sirovina u proizvodnji, opravdanost poskupljenja u maloprodaji treba posmatrati i kroz kretanje trgovačkih marži, koje su, objašnjava našsagovornik sa Ekonomskog fakulteta,produkt delovanja konkurencije među trgovcima i tražnje potrošača. Pored ostalog, sve to oblikuje inflaciju. U Narodnoj banci Srbije kažu: međugodišnja inflacija kretanje nastavlja opadajućom putanjom – do kraja godine biće 8 procenata, a povratak u ciljane okvire između 1,5 i 4,5 odsto očekuju do sredine sledeće godine.
