Za desetak dana počinje nova školska godina. Biće novina, a jedna od njih je i izborni predmet Vrline i vrednosti kao životni kompas. Koje su to vrline i koje su smernice neophodne učenicima, ko će ih učiti i kako?
Eleonora Vlahović iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanje kaže da Vrline i vrednosti kao životni kompas, novi izborni predmet koji će učenici imati od 1. septembra, uključuje razgovor o temama koje bi svaki normalan čovek izdvojio, kao što su porodica, zdravlje, obrazovanje, mir, ali da nastavnik ima slobodu da se bavi i drugim vrednostima. Nema pismenih i kontrolnih, već je zamišljeno da se razgovara na razne provokativne teme, da se dovode gosti, da se razmenjuju iskustva, pogleda film, zauzmu različite pozicije, objašnjava Vlahovićeva. Biće to rodna nastavna aktivnost, predviđena za učenike od petog do osmog razreda. „Ona je slobodna u tom smislu što je učenici biraju i mogu je izabrati u jednom od ta četiri razreda. Programa ima dva. Jedan je za peti i šesti, a drugi je za sedmi i osmi“, navodi Vlahovićeva. Očekuje da odluka o tom predmetu bude usvojena danas na sednici Nacionalnog prosvetnog saveta. „Učenici će imati priliku da se na jedan aktivan način bave životnim vrednostima, ljudskim vrlinama, zatim socijalnim veštinama potrebnim da se živi u skladu sa vrednostima i vrlinama. Jedan tematski blok je posvećen ustanovama koje se bave opštim dobrom, pomaganjem drugima, volontiranjem, solidarnošću, kao i Crvenim krstom“, ističe Vlahovićeva.
Vrednosti o kojima će se pričati na časovima su, dodaje, one koje bi svaki normalan čovek izdvojio. „To su porodica, zdravlje, obrazovanje, mir“, navodi Vlahovićeva i dodaje da nastavnik ima slobodu da se bavi i drugim vrednostima, kao što su rad, planeta Zemlja, ekologija…
„Ljudske vrline su one koje su svima drage, a malo se njima bavimo, a to su poštenje, odgovornost, istinoljubivost“, kaže Vlahovićeva. Što se tiče socijalnih veština, prema njenim rečima, to su one veštine koje pomažu u svakodnevnom životu, kao što su kritičko mišljenje, volontiranje, saradnja, asertivnost, briga o drugom i o sebi, prepoznavanje sopstvenih i tuđih emocija.
Slobodna nastavna aktivnost, kako je objasnila, postaje obavezna kada je učenik izabere, sa jednim časom nedeljno, ali se ocenjuje opisno i ne utiče na školski uspeh. U toj aktivnosti, dodaje, nema potrebe ni za kakvim predavanjima, već je u pitanju isključivo aktivnost učenika, ali nastavnik ipak vodi računa da se prođe kroz program i da svi učenici budu aktivni.
„Zavod je predložio da realizatori budu psiholozi i pedagozi, koji su svakako vrlo obučeni da na taj interaktivan način rade. Nema predavanja, pismenih, kontrolnih, bilo bi zaista neadekvatno, već je tu zamišljeno da se razgovara na razne provokativne teme, da se dovode gosti, da se razmenjuju neka iskustva, da se pogleda film, da se zauzme različita pozicija. Zaista smo se potrudili da u uputstvu damo vrlo jasne smernice, ali dalje nastavnik ima veliku slobodu da kreira čas na način da budu svi zadovoljni“, zaključuje Vlahovićeva.
