Visoke temperature pogoduju napadu crvenog voćnog pauka na stablima krušaka. Iako je leto, potrebno je u nekoliko navrata ishraniti stabla sa sredstvima koja u sebi sadrže bor i cink.
Crveni pauk nije bezazlena štetočina. Upravo mu pogoduje toplo i suvo vreme pa zato i pravi najveću štetu tokom ovih meseci. Pauk ima najčešće osam generacija godišnje, a osim krušaka, napada i ostale voćke, najviše jagode, breskve, jabuke i druge. Simptomi se ogledaju u pojavi žućkastih tačaka u kojma su larve narandžaste boje, na gornjoj ili donjoj strani lista koje kasnije menjaju boju u crvenkastu ili smeđu. Ubrzo nakon toga dolazi do sušenja listova, a u slučaju jačeg napada, do njegove potpune deformacije i sušenja.
Najbolji preparati za suzbijanje crvenog pauka su na bazi abamektina koji je vrlo otrovan za pčele zbog čega treba paziti na termine prskanja. Najbolje je u večernjim časovima kada pčele ne lete. Ne bi trebalo prskati ni tokom sunčanih dana jer su preparati sa abamektinom, kao bazom, fotolabilni i brzo isparavaju na suncu. Potrebno je zahvatiti obe strane lista da bi efekat bio zadovoljavajući.
Imajući u vidu da je asimilaciona površina listova u rano proleće, pred cvetanje i tokom cvetanja biljaka, manja u odnosu na punu vegetaciju, letnji meseci, naročito jul i avgust, idealni su za tretmane voćaka sredstvima koja u sebi sadrže bor i cink. Biljke će, posredstvom listova, uneti ova dva mikroelementa i akumulirati ga za narednu sezonu. Ovo će naročito doći do izražaja nakon berbe kada krene povlačenje hranljivih materija iz stabla u deblo i koren.
Bor i cink, među ključnim su elementima za klijanje tučka i prodor polena do njegovog žiga. Biljka će, tretmanima tokom leta, sačuvati rezerve za naredno proleće, slično kao što radi i sa azotom koji se biljkama daje posredstvom uree posle berbe, kada počne promena boje lista, pa sve dok ne počnu da otpadaju lisne plojke. Međutim, ako stabla nemaju dovoljno bora, doći će do deformacije ploda što se najbolje vidi po naboranosti ploda, naročito u gornjoj zoni. Drugi simptom je nedostatak zelene boje na plodovima što je naročito vidljivo tokom leta. Zato je ishrana ovim elementom od velike važnosti počevši s njom rano u proleće i ponovo, najkasnije od jula meseca.
Uz bor i cink mogu se dodati i kristaloni koji u sebi imaju više fosfora i kalijuma jer će i oni biti važni za bolje cvetanje i oplodnju u sledećoj vegetaciji. Najbolje je koristiti žuti i zeleni kristalon koji u sebi ima i nešto više azota.
