Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Uspenje Presvete Bogorodice – Veliku Gospojinu.
Velika Gospojina spada u dvanaest najvećih hrišćanskih praznika i za njega se vezuju brojni običaji. Prema kanonu SPC, Uspenje Presvete Bogorodice obeležava se 28. avgusta i uvek mu prethodi dvonedeljni Gospojinski post. Praznik je uspomena na ovozemaljski smrt Bogorodice i, prema jevanđelskom predanju, dan je kada se ona uznela na Nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja.
Prema verovanju Srba između dve Gospojine, Velike i Male – “period prelaza” važno je obaviti obrede kojima se izražava zahvalnost Presvetoj Bogorodici, zaštitnici žena, za rađanje dece, a zatim za rodnost i plodnost zemlje i stoke. U ovom periodu bere se lekovito bilje kada mu se pripisuju posebne moći.
Naš narod posebno poštuje Presvetu Bogorodicu, a brojne porodice današnji dan obeležavaju i kao krsnu slavu.
Legenda kaže da je despot Stefan Lazarević obnavljajući Beograd u 15. veku napisao “Došavši nađoh najkrasnije mesto od davnina, preveliki grad Beograd, koji je po slučaju razrušen i zapusteo. Saznaj njega i posvetio ga Presvetoj Bogorodici”.
Proslavljanje Velike Gospojine u Srbiji prate brojni vašari na kojima se ljudi u prazničnom raspoloženju okupljaju radi slavlja i trgovine.
Na ovaj praznik ne valja obavljati kućne poslove, a pravilo se posebno odnose na žene koje bi ovaj dan trebalo da posvete molitvi i svetom pričešću.
