Srbija je treća zemlja na svetu po proizvodnji šljive, odmah iza NR Kine i Rumunije! U svetu se ova plemenita voćka gaji na oko 2,5 miliona hektara i svake godine beleži se blagi rast zasađenih površina. Godišnje se proizvede oko 10 miliona tona šljive u svetu, od toga u Srbiji, u proseku, malo više od pola miliona tona, u bolje rodnim srednjim godinama.
U Srbiji se šljiva ponekad gaji i na površini do 74.000 hektara, sa prosečnom proizvodnjom od 550.000 tona godišnje. Srbija je treća u svetu po proizvodnji šljive, a po izvozu suve šljive peti smo u svetu, sad sa oko 5.500 tona na godišnjem nivou. U 2021. godine izvoz šljive (uglavnom sušene), iz Srbije u Rusku Federaciju, Sloveniju, Francusku… vredeo je 15,4 miliona evra, dok je drugo sušeno voće izvezeno za 14,4 miliona evra u Evropu, SAD i Ujedinjene Arapske Emirate, napominju u Privrednoj komori Srbije (PKS). To je simboličnih tri odsto u odnosnu na ukupan izvoz voća i povrća iz Srbije, koji je vredan milijardu evra. U PKS ističu da proizvodnja i plasman sušenog voća i povrća zahteva znatno veća ulaganja od tradicionalnog gajenja voća i prodaje svežih plodova.
Poljoprivredni stručnjaci kažu da je ovogodišnji rod šljiva nešto slabiji od prošlogodišnjeg, ali da je kvalitet zadovoljavajući, iako je bilo straha da će šljiva ostati manje zbog suše. Ističu da su i elementarne nepogode poput grada, ali i topli dani tokom proleća, kada je šljiva bila u fazi formiranja ploda, uticali da ove godine rod bude manji. Koliki će biti nema tačnih procena, jer, je najveći deo obrala nedavna oluja. Šljiva je u Toplici rodila nešto slabije, na teritoriji Prokuplja, prema proceni poljoprivrednih stručnjaka, šljiva se nalazi na površini od preko 2.000 hektara, dok je u blačkoj opštini pod zasadom ovog voća površina od oko 5.000 hektara. U prokupačkom kraju 70 odsto stanovništva se bavi voćarstvom, gajenjem “oblačinske” višnje i šljive “stenlej”. Sa 2.000 hektara iz ovog kraja, godišnje se otkupi oko 2.600 vagona šljive sorte “stenlej”, dok se se rod “čačanske lepotice”, “čačanske rane” i “čačanske rodne” procenjuje na oko 500 vagona. U Srbiji su pored Topličkog, Mačvanski, Kolubarski i Šumadijski okrug lideri u proizvodnji šljive. Od šljive se proizvodi i najpoznatije piće u Srbiji – rakija šljivovica. Ova rakija, osim što je nadaleko čuvena, najviše se izvozi u SAD, Kanadu, Australiju i Austriju, mesta u kojima živi naša dijaspora. U našoj zemlji proizvodnja šljiva iznosi do 700.000 tona. Najvećui deo šljia odlazi za rakiju, u više faze prerade ode samo 20 roda. U 2022. proizvedeno je oko 50 miliona litara rakije.
Zadruge formirane do 2017. godine mogu da računaju na iznos od najviše 15 miliona dinara podsticajnih sredstava, nove zadruge na iznos od 7,5 miliona dinara, a složene na iznos do 60 miliona dinara. U Srbiji je vraćen duh zadrugarstva. Jer, od pokretanja akcije ,,500 zadruga u 500 sela’’ osnovano je oko 1.100 novih zadruga. Po rečima presednika Zadružnog saveza Srbije Nikole Mihailovića u zemlji šljiva danas ima više od 3.000 aktivnih zemljoradničkih zadruga. Ministarstvo za brigu o selu u akciji ,,500 zadruga u 500 sela“, koja je pre nekoliko godina ispunjula taj zadatak, pomoglo je rad oko 207 starih i novih zadruga sa bespovratnim novcem od 2,2 milijarde dinara. Pomoć zadrugama, značilo je i pomoć za opstanak sela. Jer, u Srbiji je u fazi nestajanja svako četvrto selo ili njih oko 1.200! Prednost prilikom dodele sredstava imaju najnerazvijenim krajevi, ali se uvažavaju sve grane agrara – voćarstvo, ratarstvo i stočarstvo. Među zadrugama koje su dobile bespovratnu poomoć od Ministrstva za brigu o selu bila je i Zemljoradnička zadruga „Blačka Blace“ koja je dobila iz državnog budžeta nešto više od 12 miliona dinara za izgradnju hladnjače i nabavku mehanizacije. U zadruzi ,,Blačka Blace’’ kažu da su zadruge jedini spas za srpsko selo. Oni očekuju da će u njihovom regionu uskoro biti 20 zadruga, dok je 30 optimalan broj zadruga da bi to mesto moglo da funkcioniše.
