Bankari od 1. septembra imaju pravo da odmrznu svoje cenovnike, a poskupljenje usluga zavisi od banke do banke, njihove procene i tržišne utakmice, rekao je stručnjak za finansije Vladimir Vasić.
Prvog septembra prestaje da važi dogovor između Narodne banke Srbije i poslovnih banaka o zamrzavanju cena naknada i provizija. To znači da bi i brojne usluge, od one najosnovnije poput održavanja tekućeg računa, mogle da budu značajno skuplje. Podsetimo, poslovne banke u Srbiji su od 1. septembra prošle godine (2022) smanjile naknade, odnosno vratile ih na nivo od 1. januara 2021. godine, kako im je preporučila Narodna banka. Tada su banke smanjile sve naknade za 30 odsto. Takođe, obavezale su se i da ih ne povećavaju narednih godinu dana, odnosno do 1. septembra 2023. E, sada je tom dogovoru kraj.
Od čega će zavisiti da li će banke vratiti cenovnike na nivo od 1. januara 2021. godine?
Stručnjak za finansije Vladimir Vasić kaže da ne mora da znači da će banke poskupeti svoje usluge, ali da imaju pravo da odmrznu cenovnike. Ono što je bitno za građane, ističe, jeste da će banke morati da traže saglasnost NBS za podizanje naknada. Koliko će biti eventualno poskupljenje, napominje, zavisi od banke do banke, njihove procene i tržišne utakmice.
Banka je dužna, naglašava Vasić, da obavesti klijenta i dostavi mu informaciju o poskupljenju unapred dva meseca.
Inače, kod banaka najviše prihoda od naknada i provizija sa 30 odsto čine naknade i provizije za obavljanje platnog prometa. Na drugom mestu su naknade i provizije za kupoprodaju stranih sredstava plaćanja.
