Životinje na farmama vole niže temperature- idealno je od -5°C do 23 za goveda i između 10 °C i 23°C stepena za svinje. Međutim, leta su sve toplija, dolazi do klimatskih promena, a posledice po životinje na farmama mogu da budu ozbiljne.
Životinje koje su dugo izložene visokim temperaturama postaju letargične, gube apetit, imaju povećano lučenje pljuvačke, brže dišu i u težim slučajevima mogu i da izgube svest. Krave koje su u laktaciji izložene su većem riziku od toplotnog stresa. U uslovima velike vrućine, smanjuje se količina mleka koje proizvode. Ministarstvo poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država ustanovilo je da povećanje ambijentalne temperature dovodi do smanjenja proizvodnje mleka za 0,6 do 1, 35 %, što dovodi do velikih gubitaka na godišnjem nivou.
Izlaganje ekstremnim temperaturama takođe ima i ozbiljan uticaj na reprodukciju i plodnost domaćih životinja, bez obzira na vrstu. Svinje su primer za to. Svinje nemaju znojne žlezde, a usled povećane količine masnog tkiva im je jako teško da se hlade po vrućem vremenu i veoma su podložne toplotnom udaru. Cirkulacija vazduha u prizemnim slojevima farme je jako bitna. Povećanje uginuće priplodnih krmača i nazimica predstavlja uobičajenu pojavu u periodima ekstremnih temperatura. Krmače koje dožive toplotni udar pre osemenjavanja imaju manju verovatnoću da se uspešno osemene, često dolazi do pobačaja, a visoke temperature mogu uticati negativno i na broj prasadi u leglu. Poput goveda, krmače koje prežive toplotni udar proizvode manje mleka, što dovodi do toga da prasići na sisi imaju manju težinu I sporije napreduju.
Kokoš je takođe izuzetno osetljiva na visoku temperature. Kratkotrajna prekid ventilacije na farmama u danima sa visokim temperaturama mogu biti fatalni.
Neophodno je da životinje imaju dovoljno vode, da im se obezbedi hlad, da ne budu prenatrpane u objektima. U vrućim danima, prskanje stoke vodom ili ulazak u plitku vodu može pomoći u sprečavanju pregrevanja. Sistemi za orošavanje na farmama mogu takođe biti od velike koristi.
