Za pčelare septembar označava vreme intenzivnih priprema za nadolazeću zimu, a vredi i izreka: „Viša cena uzimljavanja = brži i jeftiniji prolećni razvoj zajednica“.
Dolaskom jeseni, izvor nektara postaje sve manji, a pčelama je potrebno obezbediti dovoljno hrane za zimu. Proveravaju se zalihe meda i polena u košnicama. Ako se primeti moguć nedostatak, odnosno manjak hrane, pčelar ih u ovom mesecu još može dodatno hraniti gustim šećernim sirupom u odnosu 1:1 ili pogačom kako bi osigurao da im ostane dovoljno rezervi za preživljavanje zime. Dalje, grinja varoa jedan je od glavnih pretnji, što je tokom zime poseban problem. Septembar je, ako već niste odradili tretman u avgustu, idealno vreme za one poslednje protiv varoze pre zimskog perioda. Tretmani će pomoći da se smanji njihov broj u zajednicama i uz ako treba prihranu osigurati da pčele budu što jače i otpornije na bolesti.
Dakle, one dolaskom hladnih dana pripremaju svoje nastambe za zimu u unutrašnjem delu košnice, stvarajući tzv. zimsko klupko. Pčelari ako uoče da je potrebno često u septembru im pomažu kako bi im premeštanjem okvira s leglom olakšali regulaciju temperature i smanjili potrošnju hrane. Takođe, proveravaju njegovo stanje kako bi matica bila zdrava i produktivna. Ako primetite znakove lošeg legla ili znakove moguće bolesti, korisno je zameniti maticu pre zime. Pre nego što ove medonosne životinje zatvore svoje leglo za zimu, pčelari proveravaju stanje okvira sa medom. Ako nema dovoljno zaliha, možete ostaviti dodatne okvire s onim iz zajednice gde ima dovoljno za zimski period. Ovo će pomoći pčelama da održe potrebnu temperaturu i prežive zimu.
Dobra ventilacija u pčelinjaku je ključna kako bi se smanjila kondenzacija i vlaga. Možete koristiti posebne ventilacione sisteme ili osigurate pravilnu poziciju košnica zarad optimalne cirkulacije vazduha. Zaštita pčelinjaka od ulaska miševa i drugih štetočina je važna kako bi se ostvarila sigurnost. Postavljaju se tzv. češljevi te posebne zaštitne mreže ili prepreke kako bi sprečili ulazak nepoželjnih gostiju. Neretko neki na dno košnice stavljaju i matične rešetke koje bi trebalo da spreče ulazak glodara u košnicu. Za zimu pčele bi trebalo da uđu sa barem 15 – 20 kg hrane, tako će zajednica na dva nastavka težiti 40-45 dok ona na jednom nastavku 30-35 kg. Višak hrane ne brine pčele, a ne bi trebalo da brine ni pčelare. U pčelarstvu vredi pravilo: Više hrane prilikom ulaska u zimu, manje je brige tokom zime i na proleće.
U pčelarstvu važi i poslovica: viša cena uzimljavanja = brži i jeftiniji prolećni razvoj zajednica. Idealna prihrana odnosno preciznija dopuna zaliha bila bi zamena praznih okvira uskladištenim prolećnim ili bagremovim medom, jasno ako smo na proleće razmišljali o zimi. Prednosti takve dopune hrane su višestruke. Kao prvo pčele se ne zamaraju preradom industrijskog šećera, a drugo, takvu dopunu možemo napraviti i zadnjeg lepog dana pre zime.
Staro saće najbolje je odmah kod pregleda odvojiti i tokom nadolazećih zimskih meseci pretopiti jer će u protivnom uništiti voskov moljac. Mlado saće koje imamo nameru da sačuvamo za proleće smeštamo u prazne nastavke. Njih možemo naslagati jedan na drugi i ostaviti ispod nadstrešnice ili zavisno od toga koliko ga imamo da ostavimo pčelama „na čuvanje“. Nadstrešnica za skladištenje saća bi trebalo da bude u hladu na severnoj strani. Voskov moljac nije aktivan na temperaturama ispod 10°C. U startu kad su još malo visoke možemo u svaki red položenih nastavaka staviti jednu sumpornu traku (drže ih sve poljoprivredne apoteke) ili jednostavno sirćetnu, odnosno mravlju kiselinu (nerazređenu) otprilike 0,5 litara po redu nastavaka. Potraju li više temperature, posudu sa mravljom kiselinom dopunimo ili stavimo novu sumpornu traku.
