Za nijansu ili malo više spuštene su cene ogrevnog drveta, značajnije je jeftiniji i pelet, a za razliku od prethodne godine kada je vladala nestašica, stovarišta su puna. Izuzetak je ugalj, jeftinijih domaćih lignita uglavnom nema u ponudi, ali je trend poskupljenja iz prethodne godine za kaloričnije vrste zaustavljen. Stanje u nabavci i prodaji ogreva razlikuje se od sredine do sredine, i dok kod jednih sve teče uobičajeno, kod drugih, pre svega u unutrašnjosti zemlje, nedostaju – kupci.
Tržište energenata nikako da se smiri. Iako je kraj leta tradicionalno period kada se nabavlja čvrsti ogrev, potražnja nije ni blizu prošlogodišnjoj koju su obeležile nestašice i visoke cene. Uglavnom, stovarišta su puna, ogrev zavisno od vrste, manje ili više pojeftinio ali je ocena većine sagovornika NM da je interesovanje kupaca manje. To se ne oseća toliko na tržištu Beograda, ali u većini sredina u unutrašnjosti promet je, kažu trgovci, znatno smanjen. Ističu da je ove godine sve jeftinije, čak i ugalj. Najnižu cenu prošle godine imao je domaći lignit, mogao je da se nađe i za oko 11.000 dinara što je bilo dobro poskupljenje u odnosu na 2021. kada je koštao 8.000 za tonu. Ali tog niskokaloričnog uglja iz domaće proizvodnje ove godine skoro da nema u maloprodaji. Cene dostupnog lignita „stanar“ polaze od oko 15.000 dinara, dok je za skuplje, kaloričnije vrste mrkog uglja potrebno od 24.000 do 27.000 dinara. Inače, prosečno domaćinstvo potroši između četiri i pet tona u grejnoj sezoni. „Sve je ove godine jeftinije nego lane, sem domaćih lignite kojih nema, sirove ‘kolubare’, ‘kostolca’ ili ‘kovina’. Zato iz Crne Gore redovno stiže ‘pljevalj’, imamo i iz Hrvatske, iz BiH nešto manje, ali je ukupna ponuda bogata, na raspolaganju je i do 15 vrsta. Odlična je ponuda drva, ali je potražnja nešto manja, ostale ljudima zalihe iz prošle godine, dok za pelet nikad nije bilo veće interesovanje. Od marta do danas je bila gužva, po nekoliko dana se čekalo na isporuku, a jeftiniji je za 100 evra u odnosu na prošlu godinu“, kaže za NM Saša Petrović iz jednog od beogradskih stovarišta i naglašava da su ljudi, poučeni iskustvom od jesenas, kupovali punom parom do pre neki dan.
U unutrašnjosti je tržište neaktivnije, ali je ponuda u maloprodaji dobra, kaže za NM Ivan Kostić iz jednog kragujevačkog stovarišta: „Uglja za sada ima, cena im je kao prošle godine, kreće se od 18.000 do 26.000, zavisno od vrste. Drva su nešto malo jeftinija, 10.000 dinara strugana i iscepana, peletu je takođe cena pala i kreće se od 34.000 do 42.000. Ali, razlog za pojeftinjenje je to što su prošle godine neke od cena ‘otišle u nebo’, a i tražnja je bila mnogo veća.“ Najšira paleta cena javlja se kod ogrevnog drveta, a za koji oblik će se potrošači opredeliti, zavisi od toga gde kupuju i od pripremljenosti domaćinstva. Proći će znatno jeftinije ukoliko žive u unutrašnjosti, imaju svoj prevoz i mogućnost da kod kuće sami iseku i iscepaju drvo. Inače, prosečno domaćinstvo, zavisno od površine koju zagrevaju, kao i izolacije objekta, u sezoni će utroši od osam do 10 kubnih metara drva. Pre dve godine kubik na stovarištu se mogao kupiti u proseku za 4.000 dinara, prošle se cena kretala od 8.000 do 12.000, a ove je za koju stotinu dinara jeftinije. Ipak, sve zavisi od toga da li se kupuje na stovarištu, koliko će se izdvojiti za prevoz i seču. Tako ove godine Srbijašume nude kubik po 5.500 dinara, toliko je uglavnom i kod privatnih drvoseča, ali je to cena na ‘šumskom putu’ i bez seče, koja se obično naplaćuje oko 800 dinara po kubnom metru (dok je prošle godine bila 500). Prevoz do mesta stanovanja kupca za sav ogrev kreće se od 200 do 300 dinara po kilometru, negde se zaračunava 1.000 dinara po toni terete, ali uz ograničenje do 30 kilometara od mesta preuzimanja.
Raznolikost se oseća i u prodaji peleta, ekološki najprihvatljivijeg, koji koristi više od 100.000 domaćinstava, a najčešće su im potrebne oko dve tone u sezoni ukoliko zagrevaju prosečno 60 kvadrata. Pelet je u jesen 2021. koštao od 20.000 do 25.000 dinara za tonu, a prošle je u istom periodu dostigao i cenu i do 400 evra, odnosno više od 48.000 dinara. Ove godine, najjeftiniji pelet na stovarištima je nešto iznad 30.000, a najskuplji od 36.000 do 38.000. Razlog za prošlogodišnji skok je bila smanjena domaća isporuka jer Srbijašume nisu dostavile ugovorene količine drvne mase proizvođačima. Proizvođači su se okrenuli privatnom sektoru, koji je, naravno, podigao cene a to je, zbog nestašice, učinio i veliki broj trgovaca.
