Septembar je mesec kada se ponovo priprema setva spanaća. Spanać se proizvodi iz semena koje se seje od ranog proleća do kasne jeseni. U baštenskoj proizvodnji spanaća, zbog bržeg klijanja, dobro je da se seme pre setve potopi u vodu dva dana. Seje se samo u vlažno zemljište.
Kada su povoljni uslovi spanać niče za 6-8 dana, a ako je tlo suvo ova faza produžava se na 14-20 dana. Gajenjem na otvorenom polju mlade biljke otpornih sorti dobro prezimljavaju ispod snega dajući visoke prinose. Uobičajeni rokovi setve spanaća su mart i april u proleće, a septembar i novembar u jesen. Posejan u martu, za berbu stiže u maju, a iz aprilske setve bere se u junu. Setvom u septembru omogućava se berba krajem novembra, a iz novembarske setve prezimljavlja i bere se tokom aprila. Da bi se spanać što duže koristio, preporučuje se postepena setva u dva-tri navrata.
Izborom sorte različite dužine vegetacije i preciznim sadnja-setva planiranjem rokova setve, obezbeđuje se kontinuirano prispevanje i prerada. Zbog kratke vegetacije i relativno plitkog korena, biljke će nesmetano rasti samo kada je ravnomerno snabdevanje vodom. Prolećnom spanaću naročito posejanom u aprilu, dva-tri zalivanja u drugoj polovini vegetacije osiguraće visok prinos i kvalitet, ali i delimično odložiti prelazak u generativnu fazu. Berba spanaća može da se obavlja u različitim fazama porasta, mesec dana posle nicanja, pa sve do pred cvetanje. Na malim površinama izvodi se ručno, čupanjem celih biljaka, koje se peru i iznose na tržište. Na velikim površinama spanać se kosi, ručno ili specijalnim kombajnima. Prerađuje se u industriji, gde se od njega dobija “pire” od spanaća.
Spanać sadrži hranljive materije (2,86 g belančevina, 3,63 g ugljenih hidrata), 0,39 g masti, mineralne soli (840 mg kalijuma, gvožđa, fosfora, kalcijuma, natrijuma) i vitamine (A, B1, B2, B3, B9 i C), 0,1-0,2 mg hlorofila i 2,20 g biljna vlakna. Zahvaljujući betakarotenu, hlorofillu i vitaminu C deluje kao antioksidans. Pronađeno je 13 različitih flavonoida koji imaju antioksidativno i antikancerogeno dejstvo. Prirodan je izvor lepote i prevencije protiv starenja. Koriste se samo mekani mladi listovi sa kratkim drškama. Dugačke drške prema korenu su znak da biljka nije mlada. Pre upotrebe svaki list se mora oprati pod mlazom hladne vode. Spanać ne sme stajati potopljen u vodi. Najbolje je kuvati ga na pari ili dinstati bez dodavanja vode ili kratko blanširati. Dovoljno ga je samo popariti ključalom vodom. Posle blanširanja, listove spanaća preliti hladnom vodom jer će se na taj način održati tamnozelena boja, a količina nitrata opada za oko 70%. Sasvim mlade sveže i sirove listove upotrebiti za salatu. Drške uvek odstraniti do lista, jer sadrže oksalnu kiselinu koja je štetna po organizam. Spanać je najbolje jesti svež, po mogućstvu sirov (u salatama), začinjen hladno ceđenim maslinovim uljem, limunovim sokom i mlekom (ili jogurtom, kiselim mlekom i sirom). Oksalna kiselina vezuje kalcijum iz mleka i stvara nerastvorljivo jedinjenje kalcijum-oksalat, koje organizam odbacuje. Ostatak kuvanog spanaća obavezno treba baciti jer se nitrati fermentacijom u hladnjaku pretvaraju u opasne nitrite (koji je otrov za organizam). Spanać se kuva se u malo ključale vode oko 5 minuta. Voda, u kojoj je kuvan spanać, bogata je nitratima i ne treba je ostavljati za dalje korišćenje. Lak je za varenje i prilično je sit, ublažava prehlade i grip. Supstance u listovima jačaju sluzokožu i pospešuju rad žuči i creva. Mineralne materije utiču na prolepšavanje tena kože. Ne proporučuje se konzumiranje u većoj količini zbog oksalne kiseline, jer može pogoršati stanje bubrežnim i reumatičnim bolesnicima.
