Pileće meso je kvalitetno i zdravstveno bezbedno ako se tov pilića obavlja prema određenim pravilima. Vrednost belančevina u pilećem mesu je visoko vredna, a mala količina masnoće u pilećem mesu je njegova velika prednost.
Tov pilića podrazumeva način držanja, hranjenja, napajanja i zaštite zdravlja pilića, sa ciljem dobijanja što težeg pileta, uz što manji utrošak hrane i gubitak usled bolesti. U industrijskom tovu, koji obično traje 42 dana pilići dostignu telesnu masu od 1,8 do 2,1 kg uz utrošak hrane od 1,8 do 2 kg za 1kg prirasta žive mere. Da bi se sa uspehom utovili pilići potrebno je nabavljati tovne piliće samo od zdravih, produktivnih i od bolesti dobro zaštićenih roditeljskih jata. Tada će pilići biti zdravi, vitalni, prosečne telesne mase od 35 do 40 g, bez anomalija (uklješten kljun, deformacija glave ili tela). Samo ovakvi pilići biće “sposobni” za tov.
Jednodnevni pilići se iz inkubatorske stanice do objekta (minifarme) dopremaju u kartonskim ili plastičnim kutijama, koje na dnu imaju naboranu – rapavu hartiju (krep papir), radi sprečavanja da se tokom transporta pilići povrede klizanjem i raskrečenjem. Pri naseljavanju pilića objekat mora pravovremeno da se pripremi. Unutrašnjost objekta i širi prostor oko objekta, kao i putna mreža se mehanički očiste – operu aparatom pod pritiskom i dezinfikuju nekim efikasnim dezinficijensom. U objekat se onda rasprostire šuška u debljini od 8 do 10cm, po čitavoj površini poda objekta. Posle toga se unosi oprema za hranjenje i ravno merno rasporedi po objektu. Najmanje 96 sati pre useljavanja pilića, objekat sa prostirkom i opremom za hranjenje i napajanje se hermetički zatvori i ponovo dezinfikuje papama formaldehida. Dezinfekcija traje najmanje 24h. Potom se objekat otvara, provetrava i zagreva na željenu temperaturu radi prijema jednodnevnih tovnih pilića. Kada pilići stignu, unose se u kutijama i raspoređuju duž objekta. Kutije se ne stavljaju jedna na drugu jer bi zbog povišene temperature u objektu moglo doći do ugušenja pilića. Zatim se pilići vade iz kutija i raspoređuju oko hranilica i pojilica.
Pilići na početku tova nemaju razvijen termoregulacioni sistem, već se isti uspostavlja tek sa 3-4 nedelje starosti, te je grejanje pilića ključno pitanje u prvim danima života. Prvog dana je potrebno obezbediti temperaturu od 33-35°C a zatim će se temperatura postepeno smanjivati. Prvih dana tova ventilacija je isključena, a već nakon 2-3 dana počinje postepeno provetravanje. Optimalna vlažnost vazduha u objektu brojlera je od 65-75%. Vrlo je bitan i treba obratiti pažnju na intenzitet i dužinu trajanja svetla. Vrlo bitno je da objekat bude ravnomerno osvetljen i da se intenzitet svetla može regulisati (tokom tova se smanjuje). U našim uslovima brojlerske proizvodnje uobičajeno je da dužina trajanja svetla prvog dana bude 24h, a kasnije 23h svetla i 1h mraka.
Kada se pilići usele u objekat njima je potrebnija voda od hrane. Hrane imaju u zaostaloj žumancetnoj kesici, a vode nemaju kao rezerve, pa ukoliko je vazduh suviše suv može doći do njihovog dehidriranja (isušivanja). U prvim danima po naseljavanju pilića koriste se male plastične pojilice, (obezbediti temperaturu vode od 20 do 22ºC). Dok su pilići sasvim mali, za hranjenje se koriste obične plastične tacne, prečnika 60 do 80 cm, ali je moguće koristiti i nove uloške za jaja ili obrezane kartonske kutije u kojima su pilići dopremljeni.
Kod gustine naseljenosti treba se pridržavati pravila 30-35 kilograma žive mase brojlera po m² podne površine (na kraju tova). Gustina naseljenosti ne sme da bude prevelika, jer će u tom slučaju doći do raslojavanja brojlera, ali ni mala gustina naseljenosti nije dobra, zbog nedovoljne amortizacije objekata i nepotrebnog utroška energije.
