Zadatak skladištenja je da obezbedi najpovoljnije uslove temperature, vlage i obezbeđenosti svežim kiseonikom te odsustvo svetlosti kako bi krtole krompira bile sačuvane uz minimalne gubitke.
Zbog povoljnog hemijskog sastava, krtole su idealan supstrat za razvoj mikroorganizama – prouzrokovača bolesti. Upravo zbog svog specifičnog hemijskog sastava i učešća velikog procenta vode 63 – 87% čuvati krompir od vađenja do momenta potrošnje sa minimalnim gubicima, nije ni malo lak zadatak. Krtole su sklone gubitku vode, promeni hemijskog sastava, propadanju i truljenju, prouzrokovanim činiocima infektivne i neinfektivne prirode, što značajno može da pogorša kvalitet i dovede do većih gubitaka i potpunog propadanja. Zato je zadatak skladištenja da obezbedi najpovoljnije uslove temperature, vlage i obezbeđenosti svežim kiseonikom, odsustvo svetlosti, da bi krtole bile sačuvane uz minimalne gubitke. Gubici tokom skladištenja odnose se na težinu i kvalitet. Činioci koji utiču na obim šteta tokom skladištenja su: sorta, uslovi proizvodnje, temperaturu za vreme vađenja, pojavu bolesti i način rukovanja prilikom vađenja i sortiranja, pre skladištenja.
Najbolji način čuvanja je u boks paletama. Za kvalitetno čuvanje krompira veoma je važno da se u skladište unese zdrav krompir, bez mehaničkih oštećenja pokožice kao sa dozrelom pokožicom. Kao preventivna mera saniranja rana preporučuje se držanje sveže izvađenog krompira jednu do dve nedelje na temperaturi 15-20°C i visokoj relativnoj vlažnosti vazduha. I pored sprovedenih mera zaštite krtola u skladištu se mogu javiti bolesti neparazitne i parazitne prirode.
Sprečavanje pojave plamenjače krompira u toku vegetacije, ukoliko je bude, treba obavezno izvršiti desikaciju nadzemnog dela biljke. Suva trulež se javlja nekoliko nedelja posle skladištenja. Simptomi su u vidu sitnih mrkih površina. Bolest može da zahvati celu krtolu koja se smežura i potpuno istruli. Vlažna trulež najopasnija je i najdestruktivnija bolest krtola tokom skladištenja. Simptomi su vidu smeđih vodenastih pega. Bolest se razvija veoma brzo i za nekoliko dana može da zahvati celu krtolu. Takođe je karakteristična pojava neprijatnog mirisa. Radi suzbijanja ove bolesti primena fungicida dozvoljena je samo za uskladišteni semenski krompir.
Različiti abiotki činioci, kao što su temperaturni ekstremi niske i visoke temperature, prisustvo kao i odsustvo svetlosti. Radi sprečavanja pojave bolesti na uskladištenom krompiru preporučuje se: izbegavanje mehaničkog oštećenja krtola za vreme vađenja, transporta i sortiranja; izbegavanje grubog rukovanja prilikom manipulacije džakovima; izbegavati manipulisanje hladnim krtolama jer su tada najosetljivije na povrede; uduvavanje svežeg vazduha u masu uskladištenog krompira radi uklanjanja vode i ugljendioksida koji nastaju u procesu disanja; snižavanje temperature obezbeđenja krtola kiseonikom; krtole konzumnog krompira čuvati u mraku, jer sa tako sprečava zelenjenje i stvaranje otrovnog alkohola solanina; lečenje rana i povreda radi sprečavanja infekcija i pojave bolesti.
Da bi se sačuvao krompir za tržište potrebno je primeniti preporučene agrotehničke mere i mere zaštite od bolesti i štetočina u toku vegetacije, smanjiti povrede prilikom vađenja i transporta krompira, kao i obezbediti povoljne uslove za skladištenje krompira.
