Ranije često korišćena podloga za uspeh u voćnjaku je bila džanarika. Sada se koristi za kalemljenje na sejancima džanarike – najbolje uspeva u vinogradarskim područjima.
Uspeh u proizvodnji šljive u velikoj meri zavisi od izbora podloge. Postoje generativne (sejanci) i vegetativne podloge za šljivu (korenovi izdanci, mladice, položenice i ožiljene reznice). U prošlosti je korenov izdanak masovno korišćen za razmnožavanje domaćih sorti šljive (požegača, crvena ranka …). Danas se šljiva razmnožava gotovo isključivo kalemljenjem. Kao podloga koriste se uglavnom sejanci džanarike. Svako stablo džanarike predstavlja posebnu jedinku jer je nastalo generativnim putem. Zbog toga se seme za proizvodnju sejanaca koristi sa odabranih matičnih stabala džanarike, koja su umereno bujna, ranije završavaju vegetaciju, nisu osetljiva prema mrazu i čiji plodovi dozrevaju srednje pozno.
Džanarika nije pogodna podloga za šljivu na vlažnim, teškim i suviše plitkim zemljištima. Ona uspeva na svim ostalim tipovima zemljišta. Na plodnim i vrlo plodnim zemljištima šljive na džanarici su vrlo bujne pa ova zemljišta treba izbegavati. Džanarici kao podlozi za šljivu najviše odgovaraju vinogradarska područja ili predeli u njihovoj neposrednoj blizini. Na većim nadmorskim visinama džanariku ne treba koristiti kao podlogu. Plemenite sorte šljive na džanarici obično prorode u trećoj godini po sadnji. Džanarika obično ne stvara korenove izdanke u zasadu, mada se dešava da iz korenovog vrata ako je došlo do oštećenja istog kreću izdanci i izbojci. Na pojavu izdanaka pre svega utiče način proizvodnje sadnica u rastilu.
Preporučeni razmaci sadnje šljive kalemljene na sejancima dženerike su 5×5; 5×4; 4,5×4. U ranijem periodu preporučivani su veći razmaci sadnje, ali je praksa pokazala da najvećem broju sorata odgovara ovaj razmak sadnje. Danas se sejanci džanarika gotovo isključivo koriste kao podloga za kalemljenje šljive i taj trend će se nastaviti dok se ne pojave vegetativne podloge sa dobrim karakteristikama po pristupačnoj ceni.
