Badem je voćka suvih krečnih zemljišta, a uspeva i na kamenitim zemljištima, ali to ne znaci da ga ne treba gajiti na plodnijem, dubokom i rastresitom zemljištu. Na takvom zemljištu se brže razvija i postiže se znatno veći prinosi. Može da uspeva i na slabo zaslanjenom zemljištu.
Topli položaji često izazivaju rano cvetanje. Zbog opasnosti da cvetovi budu rano oštećeni mrazom odnosno slanom, takvi položaji ne odgovaraju gajenju badema. Kao biljka toplih krajeva, zahteva dobru osvetljenost. U zasenjenim zasadima se slabo razvija. U nedostatku svetlosti unutrašnje grane ogole, grane donose rod na vršnim delovima odnosno na periferiji krune, a time se smanjuje prinos. Usled nedostatka svetlosti opadaju i cvetovi i zametnuti plodovi. Badem je voćka koja dobro podnosi visoke temperature. Po tome on čini prelaz izmedju kontinentalnih i suptropskih voćaka. Podnosi i vrlo niske temperature (-30 do -33 C). Otpornost prema niskim temperaturama zavisi od osobenosti sorte, bujnosti, zdravstvenog stanja. Cvet može da izdrži temperaturu do -3, mladi plodovi od – 0,5 do -1,8 C. Badem je samobesplodna voćka, pa u zasadu treba da bude više sorti.
Razmnožava se semenom i kalemljenjem. Jedino proizvodnja sadnica badema kalemljenjem obezbedjuje potpuno prenošenje svih sortnih karakteristika na potomstvo. Kao podloge za badem mogu se koristiti: sejanci slatkog i gorkog badema, sejanci šljive, sejanci breskve, sejanci kajsije. Koja ce se podloga upotrebiti zavisi, uglavnom od osobine zemljišta.
Sto grama badema sadrži 22 g ugljenih hidrata od čega 12 g dijetalnih vlakana, što je 49% potrebnih vlakana dnevno. Dijetalna vlakna nedostaju vecini ljudi koji se hrane klasičnom zapadnjačkom prehranom. Naročito su važna za redovnu probavu te služe kao hrana dobrim bakterijama – probioticima. Najveći proizvodjač je Kalifornija koja proizvodi 80% svetske proizvodnje. Sada je veliki problem nedostatak vode za navodnjavanje badema u Kaliforniji i pruža se šansa da se proizvodnja poveća u drugim delovima sveta.
Bademi su bogati zdravim mastima pa tako 100 grama badema sadrži 49 grama masti, od kojih su 31 gram mononezasićene masne kiseline, a 12 grama polinezasićene masne kiseline. Bademi su sjajan izvor minerala i vitamina. U 100 grama badema nalazimo 140% preporučene dnevne količine mangana, 75% magnezijuma. 60% bakra, 50% fosfora, 130% vitamina E i 51% riboflavina (B2)
