Pravoslavni vernici obeležavaju praznik Svetog Kirjaka, u narodu poznat kao Miholjdan.
Kalendarski gledano, jesen je odavno stigla. Međutim, za SPC i vernike jesen nastupa na praznik Svetog Kirjaka ili Svetog Miholja. Ovaj svetac, kako mu ime govori, Otšelnik, odnosno pustinjak koji se iz verskih razloga duhovno i materijalno odvojio od sveta je skoro ceo život proveo u pustinji. Bio je iscelitelj bolesnih i blagi utešitelj tužnih. Pravoslavni vernici sećaju se Svetog Kirjaka, a ovaj praznik poznatiji je u narodu kao Miholjdan. Sveti Kirjak bio je hrišćanski svetac i mučenik iz 4. veka koji je za života važio za stub hrišćanstva i uzor monaških vrlina. Za sobom je ostavio strog monaški pravilnik po kome su monasi jeli samo jednom dnevno, i to nakon zalaska sunca.
Uprkos takvom isposničkom načinu života, predanje kaže da je Sveti Kirjak bio vrlo krupan i snažan, kao i da je preminuo sa 109 godina. Verovanje kaže da su ljudi rođeni na ovaj praznik izuzetno nadareni i da im je predodređena velika sreća u životu.
Postoji verovanje da će, ukoliko vreme na početku oktobra bude lepo, zima biti hladna. Za razliku od mnogih drugih crkvenih praznika, narod kaže da na Miholjdan treba raditi. Običaj verovatno potiče iz vremena kada su se početkom oktobra obavljali poslednji poljoprivredni radovi pred početak zime.
Ko nije spremio zimnicu, to obavezno treba da uradi na Miholjdan ili par dana oko ovog praznika.
Uz to, ovaj dan se naziva i mišji dan, zbog verovanja da će miševi i ostale poljske životinje uginuti ako do sada nisu opremile svoja skloništa hranom za zimski period. Prema običaju, ne treba se venčavati na Miholjdan jer „svatovi ne bi mogli da okupe goste koji su zauzeti pripremama za zimu“. Srbi veruju da su ljudi rođeni na ovaj dan posebno nadareni i da će imati mnogo sreće u životu.
