U područjima Srbije gde su bile padavine kasno u proleće i preko leta, kada je temperatura visoka, došlo je do razvoja bakterijalne pegavosti odnosno crne pegavosti oraha. Po tome je ova godina bila specifična.
Do epifitotične pojave oboljenja pegavosti oraha obično dolazi u drugoj polovini leta i to u godinama u kojima je proleće bilo izrazito kišovito. Usled oboljenja nastupa smanjenje vitalnosti i rodnosti stabla, a može da dođe i do potpunog uništavanja ili gubitka prinosa. Postoje značajne razlike u osetljivosti gajenih sorti, a naročito je bila prisutna crna pegavost oraha pri okućničkom gajenju, gde je izostala primena bakarnih preparata. Na listovima oraha duž lisnih nerava nastaju uglaste, vodenaste i crne pege. Vremenom se spajaju, njihova unutrašnjost se lomi, listovi se uvijaju, ali ne opadaju. Pri jačoj infekciji pege se spajaju, zahvataju čitav list, koji nekrotira i suši se. Na mladarima se takođe stvaraju udubljene pege, nešto ulegnutije i uzdužno se spajaju. Najveće štete prouzrokuju simptomi na plodovima. Prvo se na zelenoj ljusci ploda (klapini) uočavaju sitne, vremenom sve veće vodenaste crne pege. One se udubljuju i nastaje trulež jezgra usled čega sadržaj ploda dobija crnu boju, odnosno jezgro se pretvara u crnu masu. Plod se smežurava i opada. Praktično, zaraženi plodovi opadaju, a usled kasnije zaraze unutrašnjost ploda pocrni i smanjuje mu se upotrebna vrednost i nisu za jelo jer sadrže toksine. Početni simptomi su često praćeni izlučevinama beličasto-ružičaste boje od bakterijskog eksudata. Parazit prezimljava u zaraženim delovima biljaka, pre svega u izdancima (letorastima). Širenje bakterija zavisi pre svega od uslova vlažnosti, a nešto manje od temperature. Vreme bogato padavinama pospešuje razvoj oboljenja. Plodovi mogu da budu inficirani od zametanja do kraja vegetacije.
Treba istaći značaj preventivnih mera: izbegavanje sadnje osetljivih sorti, formiranje provetrene krune, sakupljanje obolelih listova, tretiranje pre opadanja lisne mase sa preparatima na bazi bakra. Preporučuje se korišćenje bakarnih preparata, čak i nekoliko puta u zavisnosti od padavina u toku infekcionog perioda (proleće i jesen). Rana prolećna tretiranja sa bakarnim preparatima su takođe efikasna. Hemijska zaštita fungicidima mora biti uključena, a najvažnija su prva dva tretmana i to u vreme bubrenja pupoljaka i nakon dve nedelje. Dobri rezultati se dobijaju ukoliko je redovna primena fungicida od aprila do kraja jula. Dinamika zaštite fungicidima zavisi od uslova za infekciju. Sa ciljem preventivne zaštite od bakterijske pegavosti (Xanthomonas juglandis) i sive pegavosti lista (Gnomona juglandis), pre najavljenih padavina se preporučuje primena preparata na bazi bakra iz bakar-oksihlorida, u količini 3,1 kg/ha.
