Poljoprivrednici iz Srbije ponovo su se našli na ulicama nezadovoljni zbog odnosa vlasti prema njima jer nisu ispunjena obećanja koja su im data. Pojedini među njima naglasili su da žele uslove kao njihove kolege iz zemalja regiona, kao što su Hrvatska i Bosna i Hercegovina (BiH), međutim ni situacija u ovim zemljama nije znatno drugačija.
Nezadovoljni poljoprivrednici iz Banata i Požarevca održali su protest u Bavaništu. Oni nisu blokirali saobraćaj, već su mirno izrazili nezadovoljstvo, a kako su dodali, ovo je samo protest upozorenja zbog neispunjenih zahteva. Predsednik Udruženja „Složni pidikanci“ Jovan Jovanov, koji je jedan od organizatora ovog protesta, rekao je da su zahtevi poljoprivrednika upućeni nadležnima još u maju, ali da još uvek nisu ispunjeni. „Zahtevi su uređenje tržišta žitaricama, regresirana nafta bez akciza na pumpama, subvencije za 2024. godinu, kao i vodoprivreda koja je trebalo da bude regulisana ove godine“, rekao je on. Jovanov je podsetio da su oni još u maju dobili obećanja da će biti regulisanje berze i uređivanje tržišta, međutim ništa na tom polju nije urađeno od tada. On je, takođe, naglasio da zemlje iz regiona već imaju zakone koji ovo regulišu. „Ne tražimo ništa novo i ne izmišljamo zahteve koji nisu realni. Sve zemlje u regionu imaju nove zakone u vezi sa regulisanjem tržišta, i samo želimo isto kao i u Mađarskoj Hrvatskoj, Bosni… Svi imaju zakone koji štite svoje proizvođače. Želimo da budemo ravnopravni sa njima, da možemo da konkurišemo sa našom robom koju proizvedemo“, naveo je Jovanov.
Agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže da, prema njegovim saznanjima, reč zakon nije bila korištena, ali su donošene različite uredbe i odluke, uglavnom na nivou vlada i to su bile odluke sa određenim vremenski ograničenjem. „Hrvatska jeste pokušavala da reguliše situaciju u poljoprivredi različitim propisima, koji su kratkoročni i to onoliko koliko im to dozvoljava Evropska unija, ali to je isto što smo radili i mi“, navodi on. Prostran objašnjava da su proizvođači u Hrvatskoj, kao i u Srbiji, u jako nezavidnom položaju i to iz više razloga. „Pre svega jer su imali klimatski tešku godinu, a onda i zbog toga što su i ranije imali probleme sa velikim uvozom hrane u Hrvatsku, pa su zbog tog uvoza stalno bili u fazi negodovanja. Ali oni su, ipak, u povoljnijoj situaciji od ostalih zemalja regiona, jer je Hrvatska članica EU. Zbog toga oni imaju kompenzaciju, jer EU ima takozvane crne fondove kada su poljoprivrednici u velikim problemima“, kaže on. Prostran ukazuje da je položaj poljoprivrednih proizvođača u zemljama van EU, kao što su Srbija i BiH, mnogo nepovoljniji. „Argrarni fond EU, odnosno učešće sredstava za poljoprivredu ukupnog budžeta EU je 36 odsto, a kod nas je to do ove godine bilo 5 ili 6 odsto, a sada je navodno povećano na 7 odsto“, obrazlaže on. Ono što je zajedničko za poljoprivrednike i u Srbiji i u Hrvatskoj i u BiH, kako dodaje, je neverovatan pad cena primarnih poljoprivrednih proizvoda. „To ih dovodi u situaciju ili da bnakrotiraju ili da maksimalno redukuju ulaganja i svedu ih na minimum, što znači i manju proizvodnju“, zaključuje Prostran.
Predsednik Udruge poljoprivrednika Orašje Perica Marošević potvrđuje da ni prema njegovim saznanjima u BiH još uvek nikakav takav zakon nije stupio na snagu. „Situacija nikako nije dobra, sve se svodi samo na obećanja, na kojima to i ostane. Poljoprivrednici su pred krahom, veliko nezadovoljstvo vlada među nama. Beleži se nenormalan pad sjetve ozimih kultura. Prevelika ulaganja, a cijena pšenice nije obećavajuća“, objašnjava on. Marošević podseća da je njihova Udruga organizovala proteste i da im je obećano ispunjenje zahteva. Neki od glavnih njihovih zahteva jeste isplata obećane potpore za pšenicu od 400 do 600 KM po hektru. Zatim kretanje zdravih svinja u BiH, kao i izmena pravilnika kapitalnih ulaganja. „Protesti su bili samo kod nas, točnije u Orašju, u našoj organizaciji. Bili smo složni i došli sa 100 traktora. Međutim, ispunjenje zahtjeva je obećano još prije dva mjeseca, ali još nisu ispunjeni“, naglašava on.
