Pravoslavni vernici obeležavaju Svetu Petku, odnosno praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi.
Veruje se da Sveta Petka pomaže bolesnima i siromašnima, takođe, smatra se da je ovo ženski praznik, pa je karakteristično da se svetiteljki obraćaju žene svih vera i nacija. Neretko u Srbiji majke i ćerke, sestre ili prijateljice zajedno na ovaj dan odlaze u neku crkvu ili manastir posvećen Svetoj Petki. Pored hramova posvećenih Svetoj Petki često se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju verujući da će im zalečiti rane i zaštititi ih od bolesti. Na ovaj dan žene ne bi trebalo da mese, kuvaju, šiju, peru veš ili rade bilo koji kućni posao kako ne bi na sebe navukli gnev svetiteljke. U ponekim krajevima običaj je da devojke pojedu parče slavskog kolača i sačuvaju mrvice kako bi u toku noći mogle da vide svoju sudbinu, odnosno budućeg muža. A u selima oko Zaječara postoji još jedan običaj vezan za slavski kolač – on se lomi i deli stoci za zdravlje.
Ima još običaja vezanih za ovaj praznik – mlade devojke treba da beru sveće i njime ukrase svoj dom kako bi u njemu cele godine vladali sloga i mir. Devojčice treba da obuku nove haljinice kako bi ih pratila sreća u narednoj godini.
Veruje se i da ko jednom pozove Svetu Petku u zaštitu, da će se ona opet javiti u njegovom domu, čak i nepozvana, i to uglavnom pred velike nedaće. Najčešće se vernicima javlja kroz snove.
Prema starom običaju, ovoj svetiteljki se na praznik odaje poštovanje molitvom, pali se tamjan i izbegavaju se teški kućni poslovi.
Dan Svete Petke nije samo hrišćanski praznik, već i krsna slava mnogih pravoslavnih vernika u Srbiji koji smatraju da je ova svetiteljka zaštitnica njihovog doma.
