Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svete Vrače (Vračevi) Kozmu i Damjana. Braća, lekari i bezsrebrenici besplatno su lečili ljude. Jedino što su svetitelji tražili od bolesnika bila je Vera Hristova.
Sveti Kozma i Damjan bili su braća, rodom iz Rima koji su čitav život posvetili pomaganju i lečenju drugih. Još za života su važili za velike čudotvorce, a bili su lekari koji za svoj rad nisu tražili nikakvu nagradu jer su živeli u skladu sa rečima Isusa Hrista „badava primiste, badava dajte“. Svojim čudima učinili su da mnogi poveruju u Boga i Isusa Hrista i tako su širili hrišćanstvo. U narodu su zbog toga poznati kao „besrebrenici“, a takođe i kao Sveti Vrači.
Posle smrti sahranjeni su onako kako su i živeli – zajedno, u mestu Feremanu. Legenda kaže da su svoja čuda nastavili da čine i posle smrti i da su se mnogi vernici izlečili nakon poklonjenja njihovim moštima. Zato je i do danas ostalo verovanje da se ovi sveci prizivaju u pomoć kod svake bolesti i nevolje.
Osim što je reč o krsnoj slavi mnogih domova u Srbiji, Sveti Vrači su zaštitnici mnogih bolnica i lekarskih udruženja u Srbiji, kao i esnafa. Praznik, kažu stari, treba provesti kraj voljenih i u krugu najbližih, pa dan nije pogodan za putovanja. Narod kaže da je ovo dan koji se posvećuje molitvama za zdravlje i ozdravljanje bolesnih. Bolesni se zavetuju Svetim Vračima da će ih posebno poštovati i svetkovati ukoliko ozdrave, a u narodu postoji verovanje da je na ovaj praznik dobro raditi teške fizičke poslove ali i da se bez preke potrebe ne izlazi iz kuće. Ovaj praznik se slavi i kao zaštita od udara groma.
Praznik Svetog Kozme i Damjana-Vračevi, Srpska pravoslavna crkva molitveno slavi dva puta – 14. novembra po novom kalendaru, kada je umro Damjan, ali i 14. jula (po novom) kada je umro Kozma.
