Žižci pasulja i graška mogu značajno umanjiti kvalitet roda i najznačajne su štetočine ovih useva u našoj zemlji. Ovi žižci su karakteristični za zrnevlja iz familije mahunarki. Najveći broj vrsta su štetočine semena u polju. Za polaganje jaja ovih vrsta neophodno je prisustvo mahune koja sazreva u polju. Kod druge grupe žižaka odrasli izlaze iz zrna u skladištima, ali se generacija ne može obnoviti u suvom zrnu.
U našoj zemlji najznačajnije štetočine su pasuljev i graškov žižak. Pasuljev žižak je oligofagna vrsta koja se prvenstveno hrani na pasulju, a i na ostalim mahunarkama. Međunarodnom razmenom poljoprivrednih proizvoda raširio se svuda u svetu. Žižak je 2,5-3,5 mm dužine zdepastog tela sivkaste boje. Tokom letnjih meseci pasuljev žižak izleće u polja, polaže jaja na mahune pred berbu i tako dospeva u skladišta. Drugi način dospevanja u zrnu pasulja je u skladištima, iz starog zrna pasulja ili iz samog skladišta. Žižak može preživeti i u žetvenim ostacima na otvorenom polju, u lokalitetima gde se temperatura tokom zimskih meseci duže vreme ne spušta ispod minus 10-12°C.
Pasuljev žižak se može razvijati u pasulju u zatvorenom prostoru cele godine, ističe savetodavac. Jedan deo populacije krajem proleća i tokom leta izleće iz skladišta i drugih mesta prezimljavanja, na otvoren prostor u bašte i polja pasulja. Nekoliko dana nakon izlaska iz zrna, imago kopulira i ženka počinje sa polaganjem jaja. Jaja polaže spolja na mahune u fazi sazrevanja zatim na zrnu pasulja, pa na džakove sa pasuljem u skladištu. Embrionalno razviće traje jednu do dve nedelje. Iz jaja se pile larve koje se ubušuju u zrno pasulja. Kroz jedan otvor može da se ubuši više larvi i da se razvije više imaga. Razviće larvi traje dve do šest nedelja i one formiraju prozorčić na semenu, istovremeno novi imago polaže jaja na drugom zdravom zrnu pasulja. U skladištima gde je temperatura oko 20 stepeni ova štetočina razvije 4-5 generacije godišnje, objašnjava Mladenović.
Graškov žižak je monofagna vrsta. Može se razmnožavati i razvijati samo na grašku za ljudsku i stočnu ishranu. Smatra se da ova štetočina u svetu pričinjava 10-20% šteta, u proseku. U našim klimatskim uslovima prezimljava u stadijumu imaga. Veći deo populacije prezimljava u komorici u zrnu, a manji deo u skrovitom mestu polju. Ženka polaže jaja pojedinačno. U mahuni larva pravi krivudavi hodnik i ubušuje se u zrno gde može da se ubuši više larvi, ali se u odraslog insekta razvije samo jedna. Imago se preobrazi u lutku, a ona u odraslog insekta. Jedan broj odraslih može izaći iz zrna.
Kako zaštiti pasulj i grašak: ne sejati žižljivo seme pasulja i graška, u roku od dve nedelje ukloniti žetvene ostatke, setva otpornih sorti, izbegavati monokulturu i setvu na obližnje parcele, preventivna zaštita praznih skladišta gde će se smestiti roba, suzbijanje imaga pre polaganja jaja a to je za graškovog žižka period pre cvetanja i nakon cvetanja, odnosno pre početka formiranja mahuna za pasuljevog žižka. Za uspešno suzbijanje u polju do žetve treba izvesti jedno do dva tretiranja kontaktnim i sistemični insekticidima. Ako pasulj i grašak nisu štićeni u polju, neposredno nakon žetve razvojne stadijume pasuljevog i graškovog žižka najefikasnije je suzbiti fumigacijom, kod većih proizvođača. Kod individualnih proizvođača najbolje je da se pasulj odmah nakon žetve stavi u zamrzivač. Pri tom voditi računa da se celokupna količina stavljenog pasulja ohladi na minus 20°C, dva do tri dana.
