U Srbiji na jednog lekara ide blizu 400 pacijenata, kažu najnoviji podaci koje je ove godine objavio Institut za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“. Postavlja se pitanje da li ova brojka predstavlja opterećenje za naše lekare ili ipak treba da budemo zadovoljni odnosom lekara i potencijalnih pacijenata u našoj zemlji.
Prema podacima „Batuta„, koje je objavio i Republički zavod za statistiku (RZS) u svom Statističkom godišnjaku za 2023. godinu, u Srbiji trenutno radi 20.186 lekara, 1.533 stomatologa i 1.395 farmaceut. Broj stanovnika na jednog lekara iznosi 339, dok na jednu bolničku postelju ide čak 160 pacijenata. Kako nam govore podaci RZS-a, broj pacijenata na jednog lekara uopšete se nije smanjio u periodu od 2012. do 2021. godine već ostao gotovo identičan i konstantno se kretao oko brojke od 350.
Dr Rade Panić, anesteziolog i doskorašnji predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, kaže za Danas da ovakvi podaci postoje kako bi se videlo kako Srbija stoji u poređenju sa Evropskom unijom kada je u pitanju broj pacijenata na jednog lekara. U državama Evropske unije, prema podacima Eurostata, u proseku radi 350 lekara na 100.000 stanovnika, što znači da u EU na jednog lekara dolazi oko 250 potencijalnih pacijenata što je za 100 manje nego u Srbiji. „Institut za javno zdravlje je taj koji treba da planira šta je neophodno Srbiji u zavisnosti od toga kakvi su pacijetni, odnosno kakva je patologija i kakve bolesti dominiraju u određenom kraju, tako se pravi plan koji će lekari biti potrebni odnosno biti zaposleni u ustanovama koje pokrivaju određeni kraj“, kaže dr Panić.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ iz 2022. godine u Srbiji je najviše lekara na 100.000 stanovnika u Nišavskom okrugu (470), zatim u Šumadijskom (387) i na teritoriji Beograda (366). Najmanje lekara na 100.000 stanovnika ima u Sremu i to samo 195, zatim u Mačvi (225) i u Rasinskom okrugu (234).
Doktor Panić dodaje da postoji Pravilnik o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti gde je vrlo jasno navedeno koliko to lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti ide na broj stanovnika. „Tim pravilnikom se reguliše i broj lekara u sekundarnoj i tercijarnoj zdravstvenoj zaštiti kao i broj medicinskih sestara, tehničara i nemedicinskih radnika, koji se određuje u odnosu na broj lekara u određenom kraju“, objašnjava dr Panić. Kako navodi doktor Panić, problem ovog Pravilnika je što je on donet 2006. godine, i od tada je izmenjen „samo par puta“. „Od kada je Pravilnik o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti donet značajno se promenila struktura stanovništva i broj stanovnika u određenim regionima i to predstavlja problem“, ističe dr Panić. On kaže da veliki broj zdravstvenih ustanova u Srbiji svakako ne ispunjava uslove propisane ovim Pravilnikom. „U svakom slučaju skoro sve ustanove u Srbiji ne ispunjavaju ono što je propisano tim pravilnikom što onda dovodi do toga da je mnogo veći broj pregleda po lekaru u ambulantama a isto tako je veći i broj operacija, sati dežurstva i tako dalje“, kaže dr Panić.
Ministarsvo zdravlja je odobrilo da se zaposle lekari koji su za vreme pandemije korona virusa radili po povećanom obimu posla, ali kako kaže doktor Panić, i tu se javio jedan bitan problem. „Sa druge strane fond ne pristaje da obezbedi sredstva i onda direktori dolaze u nezavidnu situaciju da treba da ispoštuju odluku ministarstva a sa druge strane da nemaju sredstva da isplate te nove zaposlene“, priča dr Panić. On kaže kako je besmisleno graditi i otvarati nove bolnice ako nemamo kadrove koji će tamo raditi.
