Prema podacima Privredne komore Srbije u našoj zemlji se godišnje proizvede oko 50 miliona litara rakije. Od toga 30 miliona litara proizvedu destilerije registovane u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dok se preostalih 20 miliona litara proizvede za lične potrebe.
U Srbiji je prema poslednjim podacima registrovano oko 730 proizvođača žestokih alkoholnih pića, a i izvoz rakije na inostrana tržišta godišnje raste po stopi većoj od 20 odsto. Rakija se najviše izvozi u Hrvatsku, BiH, Crnu Goru, Nemačku i SAD, ali se lista tih destinacija širi, pa je domaća rakija počela skoro da se pakuje i put Azerbejdžana, Litvanije i Letonije. Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu prizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije kaže da postoji poslednjih godina veće interesovanje za otvaranje destilerija, ali da se uglavnom radi o ljudima koji žele da ovo rade kao dodatni posao, odnosno kao hobi kojim bi da se bave na zakonom propisan način.
Naime, prema njegovom objašnjenju usvajanjem Zakona o jakim alkoholnim pićima znatno je pojednostavljena procedura registracije proizvođača, pa se zbog te činjenice veliki broj onih koji su prethodno pekli rakiju odlučio da registruje i posluje na legalan način. „Godišnje se osnuje oko 100 novih destilerija, ali se određen broj i briše iz registra. Najveći broj su mali proizvođači, ali činjenica je da broj raste, kao i proizvodnja rakije u Srbiji“, kaže Bogunović. Na porast broja proizvođača uticala je i odluka države da subvencioniše ovu vrstu proizvodnje, pa se proizvođačima nude bespovratna sredstva u vrednosti od 60 odsto planirane investicije, za izgradnju objekta, njegovu adaptaciju, dogradnju ili rekonstrukciju, za troškove izrade projekta i tehničke dokumentacije, kao i za nabavku opreme, uređaja ili mašina. Takođe, prema rečima naših sagovornika, preduzetnici mogu da aliciraju i za podsticaje namenjene za ulaganja u proizvodnju i preradu voća od kojeg se pravi rakija.
Cena domaće rakije varira od ukusa, kvaliteta, godine proizvodnje, ali i jačine brenda koji stoji iz nje, pa se u prodavnicama ili direktno od proizvođača može kupiti u rasponu od oko 1.200 do više hiljada dinara. Naravno, ukoliko se zaista radi o pravoj rakiji, proizvedenoj od voća naznačenog na flaši.
Podaci PKS i Saveza proizvođača rakije pokazuju da je najviše proizvođača u Rasinskom, Zlatiborskom i Šumadijskom okrugu, dok su među najpopularnijim rakijama šljivovica, te rakije od kruške i dunje. Srbija je treća zemlja u svetu po proizvodnji šljive i najprepoznatljivija zemlja po šljivovici, odnosno nacionalnom alkoholnom piću proizvedenom od ovog voća. Šljivovica je prošle godine i zvanično uvrštena u Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog dobra, ističu u PKS.
