KTV televizija Vam predstavlja emisiju “Turizam na zrenjaninski način”, a u njoj ovogodišnju manifestaciju Dani piva, Međunarodni festival folklora “Lala” i takmičenje u kuvanju riblje čorbe “Zlatni kotlić”. Grad Zrenjanin poseduje veliki potencijal za unapređenje i dodatni razvoj turizma. Od parkova prirode, impozantnih građevina u gradu i okolini, kaštela, spomenika i spomen kompleksa, manifestacija, vinarija i destilerija, kao i lovačkog i ribolovačkog potencijala, Grad Zrenjanin i okolina obiluju velikim, ali veoma slabo promovisanim, potencijalom za vikend-turizam, vinske rute, bici-turizam kao i jednodnevne i višednevne izlete. Pored toga, većina sela poseduje KUD i Udruženja starih zanata koja baštine tradiciju starih vremena i vredno rade na učenju novih generacija.
Celokupan potencijal turizma Grada Zrenjanina je veoma oskudno prezentovan u medijima. Pored toga, kao posledica epidemije KOVID-19, većina smeštajnih i ugostiteljskih kapaciteta nema sredstava da se promoviše u medijima i na društvenim mrežama i tako ostaju neprimećeni. Ovaj projekat ima izrazito veliki značaj da pomogne u promociji turističkih potencijala Grada Zrenjanina kroz produkciju i emitovanje emisije o potencijalima Grada Zrenjanina, čime se želi poboljšati sadašnje nezavidno stanje promocije turizma kao razvojne grane Grada Zrenjanina i promovisati potencijale koje turizam može da ponudi posetiocima Zrenjanina.
Projektom „Turizam na zrenjaninski način“, koji je sufinansiran sredstvima iz budžeta Grada Zrenjanina je povećana vidljivost turističkog potencijala Zrenjanina, kroz njegovu najznačajniju manifestaciju – Dane piva. manifestacija, koja je prvi put održana 1986. godine u čast 240 godina proizvodnje piva u Zrenjaninu, menjala se tokom godina i kada je u pitanju njeno trajanje i kada je u pitanju njen sadržaj. Ono što je ostalo isto jeste ljubav prema pivu i ljubav prema Zrenjaninu. U okviru Dana piva održava se i nekoliko manih festivala među kojima su najpoznatiji i najposećeniji Međunarodni festival folklora „Lala“ i Festival tradicionalnog narodnog stvaralaštva „Banatske vredne ruke”. Održava se, sada već tradicionalno, takmičenje u brzom ispijanju piva i izdržljivosti litarske krigle pune piva.
Avgust je u Zrenjaninu rezervisan za Dane piva, a ovogodišnja manifestacija, obilovala je muzičkim, kulturno-umetničkim, sportskim, dečijim i gastonomskim sadržajima na preko 40 lokacija, a svečano je otvorena u utorak 8. avgusta na Žitnom trgu tradicionalnom zdravicom zrenjaninskog glumca Prvoslava Zakovskog. “Nazdravlje vam prijatelji dragi, zvani i nezvani, svi ste nam dobrodošli ako ste veseli i žedni. I kao što čovek ima dušu tako i ječam ima dušu, a duša ječma je pivo. Pogledaš li u nju ugledaćeš veliko ćilibarsko oko koje namiguje na te i kaže pij me. Mante brigu,priđte bliže. Od lepote pivo stiže. Kao što je jadan onaj što je gladan, tako je i bedan onaj što je žedan. E da li je istina ili mi se sniva pa ovo su 38. zrenjaninski, naši Dani piva. Nek vam bude veselo slavlje, živi bili i ajd uzdravlje!”, glasila je zdravica. Nakon zdravice usledio je vatromet, a posle njega i koncerti Aleksandre Radović i ABBA tribute benda.
U okviru manifestacije „Dani piva“ na sportsko rekreativnom centru „Motel-Šumica“ održano je 37. takmičenje u kuvanju riblje čorbe „Zlatni kotlić“ i 16. Memorijal „Đula Farkaš Farki“. Okupili su veliki broj ekipa i učesnike ne samo iz Zrenjanina i okoline već i takmičare iz drugih mesta širom Srbije. Rezultat im, kako su rekli, nije bio u prvom planu, prioritet im je bilo druženje, sticanje novih kulinarskih znanja i razmena recepata i ugovaranje novih susreta. Ekipu koja je došla iz Žitišta predvodio je Goran Reljić, višestruki šampion u kuvanju riblje čorbe i ribljeg paprikaša. “Svake godine ja sam na Memorijalu Đula Farkaš Farki, to je moj veliki prijatelj bio i on me je dosta stvari naučio o kuvanju i svemu. Danas smo se sastali u čast njegovu da evo malo se družimo i tako”, rekao je Reljić. Na pitanje koji je recept za dobro čorbu odgovorio je: “Za dobru riblju čorbu treba imati dosta ljubavi prvo, ljubav je najvažnija, e onda ima malo riba, malo paprika, malo začini, voda i tako”. Naveo je da je na takmičenju dosta dobrih kuvara iz Novog Sada, Bezdana, Kikinde, Bašaida te da je konkurencija jaka i da će žiriju biti teško da odluči pobednika. U kuvanju riblje čorbe nadmetao se, gastronomima dobro poznati, Janko Pinćer iz Begeča. “Inače radim i takmičim se već nekih 40 godina, osvajač sam prvih mesta vojvođanskih finala, tri-četiri-pet puta, imam oko 500 pehara trenutno, možda i više, nisam brojao, međunarodni prvak već 15 godina, sve ove takmičare koji su ovde prisutni sam ja edukovao i učio da takmiče se. Međutim, ja sam zatajio pošto mi je butan nestao, ali još Đula Farkaš pokojni, moj prijatelj jako veliki, mi smo se družili, takmičili smo se i onda sam ja zbog njega radio tu edukaciju dok su se takmičenja održavala još kod Pivnice dole i onda smo mi uglavnom ovi koji su tamo dole iz Novog Sada, Bačke Palanke kuvali riblje paprikaše takozvane fišpaprikaše, a čorbe su kuvali ljudi koji su sa ovog podneblja, iz Banata. Tada ljudi iz Banata, na neki način nisu, neću da kažem da grešim dušu da su ljudi škrti, ali radili su na sistem onaj glava, rep, čorba, gotovo, kraj”, rekao je. U nastavku je rekao da kako je vreme odmicalo i kako su se kulinari više družili banaćani su počeli da shvataju da bez dobrog mesa nema ni paprikaša dobrog i da je potrebna određena vrsta ribe, koja količina ribe, koja količina vode, da ne treba da bude samo kvantitet već i kvalitet ne da bi imali za tri dana da jedu nego da jedu nešto malo ali lepo. „I onda su počeli ljudi koji su iz Kikinde, iz Žitišta, okolina ovde Mužlja, vamo tamo, koji su mene svi poznavali, tražili, pitali i na moju sreću svi su sad ovde već bili neki prvaci, vojvođanski prvaci, i iz Kikinde, i iz Zrenjanina i iz Mužlje, iz Žitišta, iz Novog Miloševa, to su sve ljudi koji su prihvatili to i sad su oni veliki zaljubljenici. Sad imamo nove, mlade kandidate kojis u recimo Jankov Most i tu okolina i kojisu zagrizli i počeli su i oni da pobeđuju. Znači naučili su osnovne stvari što je riba, paprika i nema tu šta da se razmišlja, samo lepa riba, dobra riba, kvalitetna riba, odos riba-voda i počeće da pobeđuju“, izjavio je Pinćer. Kako je rekao, tajne nema. Istakao je da nije majstor samo za riblju čorbu. „Ja sam recimo kuvao juneći gulaš za Ginisa u Adi, najduža štangla, osvojio sam prvo mesto. U ovčijem paprikašu sam isto jako dobar, isto prvo mesto u Bačkoj Topoli, tako raznorazne specijalitete, a kuvao sam inače Dani Vojvodine u Istri za 2.000 ljudi, pratio sam Filmski festival u Motovonu i tako raznorazne stvari sam radio. Svi me znaju, snimio sam nekih sto emisija za televiziju ’Ulovi trofej’ ako ste nekad gledali sa Palov Bosijem. Napravio sam sve od ribe sem sladoleda i torte. Za tortu sam nadev već našao, samo patišpanj ne znam kako ću srediti tako da volim to da radim, eto 4o godina i drago mi je što sam ovde“, rekao je. Na pitanje otkud ljubav prema kuvanju Pinćer je odgovorio: „Ja sam rođen u Begeču, pored Dunava tako da jednostavno od malena sam počeo da pecam, da se kupam u Dunavu, da kuvam, kuvao sam i ja nekad kao ti početnici glava, rep jer baba nije dozvolio da se to ’di ćeš ti meso da stavljaš unutra’. Jedan čovek, koji je sad nažalost pokojni iz Bačkog Novog Sela, me pitao dok sam bio mlad, tako 25 godina, ’a zašto ti nećeš da pobediš’, ja kažem što da ne, hoću da pobedim, kaže ’pa onda kuvaj jedan da pobediš a onaj od 30 litara pošto vas ima 30 da jedete kuvaj za njih da jedu’ i tako sam ja počeo da kuvam i za jednu godinu 27 prvih mesta i onda sam zagrizao i ja kao neki ovde“, zaključio je ovaj vrsni takmičar. Ni braća Malešev iz Zrenjanina nisu propustila priliku da prikažu svoje kulinarsko umeće. Tajna za dobru riblju čorbu je, prema rečima Krste Maleševa, dobra riba i začini. “Dobra, paprika, sveža riba, dinstan luk, što je najvažnije, i so, ništa drugo”, rekao je. Na takmičenju “Zlatni kotlić” učestvovao je 15. put. Ovog puta konkurencija je jaka. “Ova ekipa dole ‘Advokat i prijatelji’ oni su jako jaki, iz Banovaca, pa kolega iz Stajićeva, sve je to, iz Kikinde”, naglasio je. Malešev učestvuje na brojnim takmičenjima: “Idemo i sa strane Smederevo, gde god ima manifestacije idemo”. Ne kuvaju samo riblju čorbu: “I paprikaše i pasulje i sve. Sve nam dobro ide.” Kao i svi učesnici, nadao se pobedi, ali ističe da je ipak najvažnije druženje. “Kad odemo, pa se stane, pa kad dođu prijatelji, svi se znamo i to je najlepše. malo probamo naše domaće rakije, malo ovoga, malo onoga, sve u svemu – druženje”. Među momcima okupljenim oko kotlića našla se i jedna dama, Smiljka Malešev. “Bila sam ranije, ali sad zadnjih godina nije se ni održavalo ništa. Jako dugo sam u ovome. Bila sam prvak Žitište, Zeleno polje, Klek treća, uglavnom tu se kotiram prva tri”, rekla je Smiljka i naglasila da su žene bolji kuvari. Vrhunski majstori kotlića su brojnim posetiocima prikazali svoje umeće, ali i otkrili deo tajni za pripremu vrhunske riblje čorbe. Specifičan i nezaboravan ukus ribljoj čorbi, kako su rekli, daje najvažniji sastojak a to je ljubav prema kuvanju.
20. Međunarodni festival folklora „Lala“ organizovan je i ove godine u okviru manifestacije Dani piva. Ciljevi su već 20 godina isti – promocija Dana piva i Zrenjanina, očuvanje naše kulture i tradicije te upoznavanje narodnih igara, nošnji i običaja drugih naroda i narodnosti i kao najvažnije druženje mladih folkloraša iz brojnih zemalja. Radovan Moldovan, predsednik KUD “Pionir” je rekao da je festival ustanovljen kako bi u zrenjanin doveli poznanike iz cele Evrope da vide naš grad, naš mentalitet i naše ljude. “Da ova deca koja odrastaju imaju sutra svoje prijatelje, da se ne slušaju preko telefona, preko televizije i ovih sad modernih sredstava informisanja. mislim da smo uspeli u tome jer posle ovog festivala imamo veliki problem kome da kažemo da ne dođe na naš festival. Ovi ljudi koji su ovde sa nama oni idu na festivale po celom svetu, svi pričaju kakav je naš mentalitet, kakav je naš festival, kakvi su naši Dani piva uostalom jer smo mi ustanovili taj festival za vreme trajanja Dana piva i onda je stvarno veliko interesovanje svih njih da dođu ovde” rekao je Rača. Festival je, podsetio je, međunarodnog karaktera. “Mi ovde imamo na našem festivalu i Rumune i Slovake i Čehe i Poljake i Gruzijce, doduše Gruzijci su danas otišli u Bečej, ali oni su tu. I svi oni donose svoje iz njihovih država, donose svoje nošnje, donose svoje običaje, donose, svoju kulturu, svako nešto donese, tradicionalno piće, nekakakd kolač, nešto od rukotvorina, donesu da nam pokažu, a i mi njima uzvratimo istom tom merom tako da folklor nije samo dva levo i tri desno. Folklor je uvek nešto više, nešto šire što zbližava ljude u budućnosti, a i iz prošlosti oni koji su bili ranije tu učesnici, sudeonici, nisu više u Pioniru, nisu više u njihovim društvima, iz država iz kojih dolaze, ali se čuju. Mislim da nam je to uspeh. Članica KUD “Pionir” Marina Kovačev folklor igra od oktobra ali je već zavolela sve njegove čari. Festival je raduje, kao i druženje sa drugim folklorašima i upoznavanje njihovih narodnih igara. “Plešem ne toliko dugo, ali smatram da sam se vrlo brzo snašla što se tiče plesanja. Plešem od oktobra prošle godine. Što se tiče Dana piva ovo je moj prvi festival i jako se radujem svakim danom što smo ovde i baš mi je lepo. Upoznajemo sve nove ljude i drago mi je što smo im domaćini i što imamo šansu da ih upoznamo. Baš su divni svi, baš su dragi ljud. Što se tiče folklora jako je zanimljiv i svima bih preporučila da probaju, da se makar okušaju. Svako bi trebalo da proba pa možda nekom ne pristaje, a možda nekom pristaje” rekla je. Publika je druge večeri festivala uživala u raskošnim nošnjama i narodnim igrama, a na samom početku predstavila se najmađa grupa KUD “Pioni”, kao i ansambl iz Poljske.
Pretposlednje večeri manifestacije Dani piva nešto iza ponoći otpočeo je koncert legendarne Riblje čorbe. Publika je gromoglasnim aplauzom pozdravila Boru Đorđevića koji je koncert otvorio pesmom ,,Oko mene’’. U nastavku večeri nizali su se dobro poznati hitovi Riblje čorbe, koje je publika ispratila horskim pevanjem i aplauzom. Nema sumnje da je Riblja čorba po ko zna koji put napravila atmosferu za pamćenje, o čemu svedoči i prepun Žitni trg, ali je i opravdala epitet jedne od najpopularnijih rok grupa na ovim prostorima.