Mnogo je faktora koji deluju na prilagodljivost biljaka i njihovu otpornost na hladne uslove. Ozime žitarice ostaju na poljima tokom cele zime, a za njihovo preživljavanje ključna je osobina prilagođavanja na hladne dane.
Žitaricama pogoduje polagano hlađenje zemljišta u periodu jeseni i početkom zime. Takvi vremenski uslovi stvaraju otpornost. Međutim, šta se dešava u godini kao što je ova kada je temperatura naglo pala i nema snežnog pokrivača koji deluje kao termo izolacija? Posle nicanja biljke žitarice nastavljaju razvijati krunu, prave listove, sekundarni korenov sistem. Skladište se rezerve hranljivih materija koje će im biti potrebne za proces aklimatizacije (privikavanja) i preživljavanja u nepovoljnim uslovima.
Dobro pripremljena biljka ulazi u zimu sa razvijenim korenom, dve do tri sekundarne biljke i četiri do pet pravih listova. Veće su šanse da prezime ako su razvijene, a koren se raširio u zemlji. Postepeni pad temperature izazivaju određene fiziološke procese koji dovode do nakupljanja materija koje snižavaju tačku mržnjenja biljnog tkiva. Oni započinju kada temperatura zemljišta na dubini korena padne ispod 10ºC. Kako temperatura postaje niža, to su procesi intenzivniji. Važnu ulogu igra i fotoperiod, odnosno period osvetljenosti. Dani postaju sve kraći i to je još jedan signal biljci da se pripremi za zimsko vreme. Potrebno je oko pet nedelja pri temperaturi ispod 10ºC da se prilagođavanje odigra. Koren će nastaviti da raste sve dok se zemlja ne smrzne. Treći važan faktor je dužina trajanja hladnog talasa. Ozimi usevi mogu da izdrže hladnoću, ali stradaju ako dolazi do oscilacija temperature, posebno ako su ti prelazi nagli. Naglo zahlađenje skraćuje period nakupljanja rezervnih materija. Dodatni problem je zima bez snega. Biljke su izložene hladnim vetrovima koji mogu brzo da snize temperaturu vazduha u prizemnom sloju. Dolazi do pojave bledih i slamnatih vrhova na listovima. Međutim, ni dobro stanje nadzemnog sistema nije pokazatelj dobrog stanja korena. Tamo gde je jesen bila sušna koren je slabije razvijen. Dodatni problem je kada se nagli pad hladnoće kombinuje sa velikom količinom padavina, kišom. Dovoljan je jedan centimetar snežnog pokrivača da zaštiti biljke, ali ako njega nema, nastaju problemi. Oni mogu da se jave i kada je setva bila preplitka. Tada kruna biljke nije zaštićena zemljom.
Javljaju se i brojne štetočine i bolesti, posebno truleži i plesni na vlažnom zemljištu. Zbog toga se parcela mora redovno obilaziti i obavljati pregled biljaka. Na nekim područjima nije bilo dovoljno padavina i usevi pate od nedostatka vode. Biljke su na ovakvim terenima sklonije izmrzavanju, jer nema kolanja hranljivih materija.
