Zvanična politika Srbije je članstvo zemlje u Evropskoj uniji, i na tome se, u određenoj meri, radi. Recipročno, zvanična politika EU je takođe proširenje, ali kako se povodom ovoga osećaju državljani zemalja članica? To je istraživao Evropski savet za spoljne odnose (ECFR), čiji su rezultati pokazali da Evropljani, konkretnije građani Austrije, Danske, Francuske, Nemačke, Poljske i Rumunije u velikoj meri podržavaju ulazak Ukrajine u EU, nešto slabiju podršku imaju Moldavija i Crna Gora, ali nisu entuzijastični u vezi sa prijemom većine država regiona Zapadnog Balkana, Gruzije i Turske. Koliko bi za građane Srbije bio značajan ulazak Srbije u EU i gde smo sada na tom putu pitali smo zamenika predsednika Stranke slobode i pravde Borka Stefanovića.
„Bio bi veoma značajan zato što smo mi pre svega ekonomski u ogromnom procentu povezani. Dakle, naši ekonomski interesi su skoro u potpunosti vezani sa EU, naš trgovinski partner je EU za naš izvoz, ali i za uvoz iz EU i u tom smislu mi smo država koja je stara evropska država i stari evropski narod i mi ustvari ne bismo išli u EU nego se vraćamo tamo gde pripadamo“, rekao je Stefanović naglasivši da je veoma važno da Srbija što pre uđe u EU, zajedno sa ostatkom regiona te da je to realno do 2030. godine. Za sve to, kako je rekao neophodno je da se Srbija očisti od korupcije, nasilja i neizvesnosti, da se zaustavi divljanje cena, da se ulaže u domaću privredu, školstvo i zdravstvo i da se oslobode mediji.
