Proizvodnja graška za zrno ima tendenciju porasta, što najbolje ilustruje velika potražnja semena. Međutim, da bi se ova proizvodnja povećala, unapredila i posebno stabilizovala, potrebno je posebnu pažnju posvetiti agrotehnici, s obzirom na to da proizvođači nemaju puno iskustva u proizvodnji i korišćenju suvog zrna graška.
U pogledu plodoreda jari grašak za zrno nema posebnih zahteva. Najviše mu kao predusev odgovaraju strnine ili okopavine. Nepoželjno je i neracionalno gajiti ga posle drugih mahunarki. Grašak ne podnosi setvu u monokulturi, zato je poželjno da na istu površinu dođe za 4 – 5 godina. Odličan je kao predusev za sve ratarske kulture obzirom da u zemljištu ostavlja značajne količine azota i organskih materija.
Osnovna obrada i predsetvena priprema: Kod nas se grašak za zrno uglavnom seje na površinama i lokalitetima gde soja lošije uspeva, zbog nedostatka vlage u drugoj polovini jula i tokom avgusta meseca. Zato na tim lokalitetima treba sejati grašak za zrno, jer se on seje veoma rano i dobro iskoristi rezerve zimske vlage i prolećnih padavina te završi vegetaciju (oko polovine jula) bez većih oscilacija u prinosu zrna. Osnovni cilj je da se ti različiti tipovi zemljišta pravovremeno i dobro obrade kako bi se sa predsetvenom pripremom obezbedila mrvičasta struktura zemljišta. Posebnu pažnju treba posvetiti što je moguće boljem ravnanju zemljišta zbog jednofaznog mehanizovanog kombajniranja. Jari grašak ima relativno kratak period vegetacije i sve faze razvoja su mu skraćene, pa se zato o mineralnoj ishrani mora voditi računa, kako bi biljke bile obezbeđene dovoljnim količinama lako pristupačnih hraniva. S obzirom na to da je grašak leguminoza, najveći deo azota obezbeđuje biološkom fiksacijom. Veoma je važno da se u početku vegetacije za mlade biljke graška obezbede dovoljne količine azota u zemljištu, kako usev ne bi zaostao u porastu. Kasnije, kada dođe do formiranja kvržica na korenu, najveći deo azota grašak obezbeđuje azotofiksatorom molekularnog azota iz atmosfere. Zato u kasnijim fazama treba biti veoma obazriv sa unošenjem mineralnih đubriva, naročito azota, jer dolazi do velike bujnosti useva, većeg poleganja, neujednačenog cvetanja, produženja vegetacije i neujednačenog sazrevanja.
Đubrenje jarog graška treba planirati na osnovu plodnosti zemljišta, iznošenja hranljivih materija, sorte i klimatskih uslova. Setva, broj biljaka i količine semena za setvu: u principu jari grašak treba sejati što je moguće ranije, čim to vremenski uslovi i stanje zemljišta dozvole. U nekim godinama i na lakšim zemljištima to je kraj februara i početak marta meseca, ako vremenske prilike dozvole. Seje se žitnim sejalicama na 12,5 cm pri čemu razmak biljaka u redu treba da bude veći a moguća je i setva na 25 cm između redova, tj. da svaka druga lula bude zatvorena, a što zavisi od uslova (tipa zemljišta i padavina).
