Nakon što su tetkice i domari na minimalcu tužbom tražili od države da im nadomesti neisplaćene naknade za regres i topli obrok, po odluci Vrhovnog kasacionog suda, umesto novčanog zaostatka, na adrese su krenuli da im pristižu zahtevi za plaćanje sudskih troškova koji su i do tri puta veći od njihove zarade, piše Danas.
Iako su neki od zaposlenih tetkica i domara dobili prvostepene presude u svoju korist, Vrhovni kasacioni sud je 2022. promenio svoje pređašnje stanovište i odlučio da pomenuta potraživanja tetkica i domara nemaju osnova. Kao argument za to istaknuto je da su regres i topli obrok uračunati u koeficijent minimalne zarade. Tada je postalo jasno da će svi koji su podneli tužbe, morati da plate administrativne troškove, a uprkos kategoričnoj preporuci Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave da se tetkicama iz predškolskih ustanova oproste parnični dugovi, zaposleni u ovim ustanovama, opterećenja još uvek nisu oslobođeni. Ipak, bez obzira na upozorenja domaće stručne javnosti da u minimalnu zaradu ne mogu biti uračunate pomenute naknade, za one koji dugovanja još nisu otplatili, izvršitelji sada prikupljaju podatke za postupak prinudne naplate. To znači da će, osim za parnične dugove koji iznose između 40.000 i 120.000 dinara, tetkice i domari morati da izdvoje još 40.000 dinara na konto troškova izvršenja.
Ivan Ječmenica, advokat i pravni zastupnik nekih od zaposlenih, ističe da je, prema njegovom mišljenju, u ovim postupcima narušeno pravo na pravično suđenje i da će se o tome izjasniti Ustavni sud. “Tetkice i domari su slali pismo sa hiljadu potpisa na adresu predsednika republike, da im država otpiše dugove, a do danas nisu dobili odgovor“, kaže Ječmenica. Osim toga, obraćali su se i ministru finansija, gradonačelniku Beograda, međutim, ništa. Nakon održanih parlamentarnih izbora krenulo se sa prinudnom naplatom, kaže on. „Dug je veliki udar na njihov budžet, jer deset godina primaju minimalac, a troškovi iznose od 40.000 do 120.000 dinara. To su njihove dve do tri mesečne plate. Sada imamo primere Elektrotehničke škole u Beogradu, škole u Osečini i drugim mestima, kojima se Državno pravobranilaštvo obraća kako bi im ustanove dostavile podatke neophodne za sastavljanje predloga rešenja protiv zaposlenih“, dodaje advokat. Kada je u pitanju dalja borba za narušena prava, Ječmenica kaže da tetkice i domari imaju nameru da je nastave, te da su sada na potezu sindikati, koji se, kako otkriva, sastaju u narednim danima.
