Mineralna đubriva su neophodna za postizanje visokih prinosa. Urea kao vrsta đubriva je zastupljena pre setve, tokom razvoja i u sistemima fertigacije. Predstavićemo Vam njene osnovne karakteristike i način primene.
Urea je organsko jedinjenje, a po hemijskom sastavu je diamid ugljene kiseline. To je veoma koncentrovano azotno đubrivo sa 46 % azota. Sadržaj azota u 1 kg UREE jednak je sadržaju azota u 1,6 kg KAN-a sa 27 % N-a. Đubrivo je kristalne građe, mlečno bele boje, male specifične mase, dosta je higroskopno i velike je rastvorljivosti u vodi. Od štetnih primesa sadrži biuret, koji je posebno štetan ako se UREA koristi u ishrani stoke. Ukoliko ga UREA sadrži u većim količinama, može štetno delovati na gajene biljke. Đubrivo je fiziološki KISELE reakcije pa se ne preporučuje njegovo duže korišćenje na kiselim zemljištima. Za potpunu neutralizaciju nastale azotne kiseline potrebno je svake godine ili povremeno (svake 2. ili 3. godine) upotrebiti ekvivalentnu količinu krečnjaka za održavanje pH vrednosti zemljišta.
UREA se može primenjivati u čvrstom i tečnom stanju. U čvrstom stanju UREA se može koristiti pri osnovnoj obradi, predsetveno, startno i u prihranjivanju. UREU istovremeno sa setvom ne treba primenjivati, jer se oslobađa NH3 koji može štetno delovati na klicu. UREA je đubrivo koje se sporo razlaže u zemljištu, tako da biljke postepeno usvajaju azot, pa se on ne ispira iz zemljišta. Takođe, važna osobina UREE je dugo delovanje u zemljištu i često može da osigura optimalnu snabdevenost biljaka azotom.
Načini primene UREE mogu biti različiti i to: zaoravanjem u jesen prilikom osnovne obrade, zatanjiravanjem prilikom predsetvene pripreme i prihranjivanjem u toku vegetacije. Kod useva retkog sklopa obavezno je unošenje kultivacijom, dok kod useva gustog sklopa (strna žita) prihranjivanje se obavlja bez unošenja u zemljište ili primenom rastvora UREE na zemljište ili list biljaka. U tečnom stanju UREA se može primenjivati fertirigacijom, pri čemu se unosi u poslednje količine vode za navodnjavanje, da se ne bi isprala sa biljke.
Prilikom folijarne primene mora se voditi računa o koncentraciji rastvora. U početnim fazama, dok su listovi mlađi, primenjuju se niže koncentracije, dok se kasnije koncentracije povećavaju do maksimalne za pojedine kultura. Pšenica i trave podnose najvišu koncentraciju UREE, oko 30 %. Povrtarske biljke su mnogo osetljivije, krastavac podnosi koncentraciju do 0,60 %, paradajz do 0,72 %, kupus do 1 %, luk do 2,4 %. Prskanje treba obaviti ujutro ili predveče, po oblačnom vremenu, nikako po jakom suncu, jer se tako smanjuju gubici azota volatizacijom, odnosno isparavanje u obliku amonijaka. Takođe, pri površinskoj primeni na karbonatnim i alkalnim zemljištima, pri višim temperaturama dolazi do gubljenja azota isparavanjem i do 30 %, tako da je dovoljno UREU uneti u zemljište do 5 do 6 cm kako bi se gubici smanjili. Posebna pogodnost primene rastvora UREE je njena dobra kompatibilnost sa sredstvima za zaštitu bilja, pa se dosta koristi u voćarskoj i povrtarskoj proizvodnji. Osim korišćenja u poljoprivredi, zbog svojih dobrih fizičkih i hemijskih osobina UREA se može koristiti i u druge svrhe.
