Ministarka rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Dubravka Đedović Handanović rekla je danas da će se više nego ikada ranije ulagati u energetski sektor, što je i najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić prilikom predstavljanja programa „Skok u budućnost – Srbija 2027”.
Đedović Handanović je istakla da je energetika bazična infrastruktura i da ne možemo da industrijalizujemo privredu, niti da otvaramo nove naučne centre, bez dovoljno proizvedene električne energije i sigurnog snabdevanja energentima. Ministarka je ukazala na to da će se već ove godine završiti važni projekti u elektroenergetskom sektoru, kao što je blok B3 u termoelektrani Kostolac i postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova u TENT A. Prema njenim rečima, u narednim mesecima povezaćemo na sistem blok B3, koji će biti prvo proizvodno postrojenje koje „Elektroprivreda Srbije” otvara posle gotovo četiri decenije, kapaciteta 350 MW. Ona je navela da će ova nova elektrana koristiti najsavremeniju opremu za smanjenje emisija štetnih gasova, odnosno nivo emisija će biti u skladu sa nacionalnom i evropskom regulativom. Takođe, kako je dodala, završavamo izgradnju postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u TENT A, koje ćemo uskoro pustiti u probni rad. To je jedan od najvažnijih ekoloških projekata u našoj zemlji, koji će obezbediti čistiji vazduh za građane Obrenovca, Beograda i okoline, uz smanjenje emisije sumpor- dioksida za oko deset puta.
Đedović Handanović je istakla će se graditi nove reverzibilne elektrane – Bistrica i Đerdap 3, koje će obezbediti stabilno snabdevanje električnom energijom, ali će pomoći balansiranju elektroenergetskog sistema. Zahvaljujući rezerzibilnim hidroelektranama, integrisaćemo više kapaciteta iz sunca i vetra u naš elektroenergetski sistem, rekla je ministarka i dodala da smo bogati rečnim potencijalom i da je najjeftinija proizvodnja električne energije upravo iz hidroelektrana. Ona je napomenula da je RHE Bistrica od velikog značaja za balansiranje nacionalnog elektroenergetskog sistema, koji će omogućiti petodnevno skladištenje električne energije. To znači da ćemo moći da akumuliramo viškove energije, koje ćemo moći da ubacimo u sistem kada nam bude potrebna. Intenzivno radimo na pripremi projekta i očekujem da ćemo sledeće godine početi da gradimo RHE Bistrica, rekla je Đedović Handanović.
Ona je istakla da „Elektroprivreda Srbije” gradi prvo postrojenje iz obnovljivih izvora energije, vetropark u Kostolcu, koji će biti na mreži početkom sledeće godine. Već su počeli radovi na temeljima za stubove vetrogeneratora, objasnila je ministarka i izrazila očekivanje da će se u toku ove godine završiti većina radova.
Početkom 2025. godine imaćemo na mreži prve proizvodne kapacitete EPS-a iz obnovljivih izvora energije, što je veoma važno zbog energetske tranzicije i prelaska na čistije izvore energije, rekla je ona i podsetila na to da će se graditi pet samobalansirajućih solarnih elektrana kapaciteta 1 GW. Prema njenim rečima, počeli su pregovori sa „Hyundai Engineering” iz Republike Koreje za izgradnju ovog postrojenja na pet lokacija na istoku i jugu naše zemlje. Ovo postrojenje imaće baterijska skladišta koja će akumulirati energiju kada ne bude bilo dovoljno energije sunca, odakle ćemo puštati električnu energiju u mrežu, ne ugrožavajući sigurnost snabdevanja, objasnila je ona.
Đedović Handanović je istakla da će se pre početka specijalizovane izložbe EKSPO 2027 završiti gasna interkonekcija sa Severnom Makedonijom i naftovod Srbija–Mađarska. Puštanjem u probni rad gasne interkonekcije sa Bugarskom u decembru prošle godine, pokazali smo da možemo da završimo jedan energetski projekat u roku, čime smo prvi put diverzifikovali snabdevanje gasom i obezbedili nove pravce snabdevanja iz Kaspijskog mora i Grčke, podsetila je ministarka. Đedović Handanović je dodala da je u toku rad na tehničkoj dokumentaciji za izgradnju naftovoda Srbija–Mađarska, koji će unaprediti sigurnost snabdevanja sirovom naftom. Predvideli smo 150 miliona evra ulaganja u izgradnju 128 kilometra naftovoda od Novog Sada do mesta Alđe u Mađarskoj kako bismo se povezali na naftovod „Družba”, preko koga se veliki deo Evrope snadbeva naftom. To će značiti dodatnu sigurnost snabdevanja, objasnila je Đedović Handanović.
Ministarka je ukazala na to da je Srbija bogata mineralnim resursima, ali da je do nas na koji način ćemo ih koristiti. Izuzetno smo bogati rudama, kao što su bakar, cink, kalcit, olovo, zlato, ali i retkim mineralnim sirovinama, kao što su borat i litijum, gde moramo da se odredimo kakav će biti naš odnos prema njima, rekla je ministarka.
Energetska tranzicija podrazumeva pametne uređaje, pričamo o novim tehnologijama za mobilne telefone, vetrogeneratore, ćelije za solarne panele i električna vozila, rekla je ona i napomenula da EU ima plan da do 2035. elektrifikuje saobraćaj, što se ne može sprovesti bez kritičnih mineralnih sirovina. Samo je na nama kako ćemo ih upotrebiti i najvažnije je da razvijamo rudarstvo u skladu sa svim standardima životne sredine, podvukla je Đedović Handanović, naglasivši da je za Srbiju važno razvijanje celih lanaca vrednosti u rudarstvu, što podstiče rast životnog standarda. Za nas je bitno, što smo već pokazali sa razvojem Bora i okoline, da stvaramo ceo lanac vrednosti, od eksploatacije rude do nove topionice, koja je puštena u rad sa svim standardima zaštite životne sredine. Videli smo koliko se zagađanje vazduha u Boru smanjilo usled primene novih tehnologija i svih poboljšanja u procesu rada, rekla je ona.
Ministarka je navela da je Srbija uspela da postane među vodećim proizvođačima bakra u Evropi, što se pozitivno odražava na budžete lokalnih samouprava koji su se povećali šest do sedam puta. To mnogo znači ne samo za ljude koji su zaposleni u rudarskom sektoru već i lokalnom stanovništvu zbog povećanja standarda, ulaganja u puteve, bolnice i lokalnu infrastrukturu, poručila je Đedović Handanović.
