Na Beogradskom sajmu završen je peti Međunarodni sajam voćarstva, povrtarstva i vinogradarstva Agro Belgrade 2024. Osim predstavljanja proizvoda 600 izlagača, održani su i paneli na kojima se govorilo o voćarstvu u Srbiji – proizvodnji, rezultatima i potencijalu.
Nešto lošiji rezultati u voćarstvu, kada je o izvozu reč, zabeleženi su prošle godine, pre svega zbog rata u Ukrajini, ali i inflacije. Slična situacija je i u sektoru koštičavog voća, jer je količina robe koja je izvezena u 2023. na tržište Rusije dramatično manja nego u prethodnih pet godina. Za te kulture brza diversifikacija tržišta je preko potrebna, u nekim slučajevima i promena sortimenta. Veliki problem prošle godine imali su proizvođači takozvanog “crvenog zlata”, odnosno maline. Sektor zamrznutih malina bio je najproblematičniji u 2023. godini. To je sektor koji je bio vodeći u 2021. i 2022. godini zbog pandemije korona virusa, zbog orijentacije ka zdravoj hrani i prekida u nabavci hrane globalno.
Međutim, ono što je napravilo problem većini u 2023. nažalost nije samo visoka cena u otkupu, već je i ogroman pad cena u poslednja četiri kvartala na globalnom tržištu – pad potrošnje u Evropi, konflikt u Ukrajini, naravno, gde ukrajinski proizvod ima prioritet na tržištu i gde se plasira po jako niskim cenama, gde jednostavno naša roba sa svojom cenom nije konkurentna.
Na panelima održanim u okviru sajma Agro Belgrade 2024 stručnjaci su govorili i o perspektivi i potencijalu izvoza voća iz Srbije, i uopšte sa Zapadnog Balkana, u narednom periodu.
“Perspektiva je svakako pozitivna, više je pitanje realizacije, odnosno da li imamo kapaciteta da iskoristimo prilike na izvoznim tržištima. Turbulencije su velike, i zbog inflacije, konflikata, kao i pada potrošnje na tržištu EU, ali svakako da naša roba i dalje može da bude konkurentna ukoliko se fokusiramo na prave proizvode/sorte i „prozore“ na tržištu”, kaže ekspert za poljoprivredu i prehrambenu industriju Zlatko Jovanović. Ono na čemu takođe treba raditi je bolja integracija tržišta.
“Region je još uvek relativno neintegrisan sa tržišnom logistikom Evropske unije. Zemlje u ovom regionu su bile uglavnom vezane za lokalna tržišta ili izvoz na jedno tržište, kao što je Rusija. Vreme je da se na organizovaniji način pokaže kvalitet naših proizvoda, ne samo samo kupcima iz EU i Velike Britanije, već šire”, zaključuje Jovanović.
