Medonosne pčele jedne su od glavnih oprašivača naših useva i bez njih bismo verovatno bili gladni. Njihovom opstanku možemo da pomognemo sadeći biljke bogate polenom, nektarom, antimikrobnim i ostalim korisnim materijama. Evo koje su to biljke.
Pčelar, osim redovne brige za svoje zajednice, može da pomogne planiranom sadnjom bilja posebno bogatog nektarom i polenom ili bilja čiji polen i nektar sadrže visoki sadržaj bioaktivnih supstanci sa antivirusnim i antibakterijskim svojstvima. Polenova paša obezbeđuje pčelama izvor proteina u svrhu rasta, razvoja i razmnožavanja. Paša nektara snabdeva ih energijom potrebnom za let i rad. Osim toga, med od određenih biljnih vrsta postiže puno bolju cenu na tržištu i zato će se pčelaru isplatiti i sadnja takvog bilja u blizini pčelinjaka.
Za polenovu pašu važna je blizina listopadne hrastove šume i to već od kraja februara. Korisne vrste su dren, grab, jova, brest, hrast, leska i druge. Od drvenastih vrsta, pčelama će dobru polenovu pašu još obezbediti šumarci vrbe, javora, topole, bazge, trešanja i srodnog voća, divljih jabuka, jasena i dr. Od zeljastih biljaka, prvu polenovu pašu važnu za početak razvoja zajednice daju kukurek, sase, šafrani, zlatice, ljubičice, zimzelen i drugi. U nizijskim krajevima gde nema šuma, važan je biljni pokrov livada i pašnjaka gde se ističu vrbe, topole, trnjina i kupina, a od zeljastih biljaka važne su visibabe, dremovac, podbel i druge. Suncokretov polen sakupljen u košnicama ima nizak procenat belančevina u odnosu na polen drugih vrsta pa i o tome treba voditi računa. Velike površine amaranta takođe su dobar izbor.
Kao najbolje biljke za nektarovu pašu izdvajaju se okrugla sikavica koja može da da i do 1.000 kg/ha nektara za pčele po sezoni, a jednostavna je i nezahtevna za uzgoj. Cvetovi se dugo održe u drugoj polovini leta. Obična lisičina kada se seje, često se meša sa facelijom. U proseku sa nje se mogu skupiti oko 300kg/ha, ali u dobrim godinama rod ide i do 1.300kg/ha nektara. Potpuno je otporna na štetočine, lako je prilagodljiva te dekorativna. Lipa cveta u rano leto i proizvodi bogatstvo nektara, ali ako je vreme u mesecu pre cvetanja hladno, njegova proizvodnja može skoro da izostane. Nama dobro poznati bagrem raste do 12 metara visine, cveta od maja do juna i proizvodi masu nektara (550-800kg/ha). Žuti kokotac, ponekad se zove i žuta detelina, raste samoniklo, ali može da se uzgaja kao zelenšno đubrivo obogaćujući zemljište azotom. Cveta dugo, od jula i avgusta, a med sakupljen sa ove biljke ima izvanredan ukus i dugo ne kristalizira. Po hektaru pčele sa ove biljke mogu da skupe 140-600kg/ha nektara. Od biljnih vrsta koje u dobrim sezonama mogu da daju 300 i više kilograma nektara po hektaru su facelija čija proizvodnja nektara se ne smanjuje tokom lošeg vremena, popravlja zemljište i med dugo ne kristalizuje pa je važna pčelama za prezimljavanje, zatim miloduh koji koristimo kao začin, vrbica koja često raste uz obale potoka i jezera, različak, mačja trava koja je omiljena pčelama, boražina koja nastavlja da cveta dugo nakon pojave mrazeva. Razne metvice daju od 100-350kg/ha, kadulje od 130-400kg/ha, različak do 280kg/ha, crvena detelina daje do 240kg/ha. Od biljaka koje mogu da daju do 200kg/ha nektara za pčele, izdvajaju se ženski cvetovi vrbe ive svi javori, timijan i njegovi srodnici te lavanda čiji med dugo ostaje tečan. Maslačak, gavez, cikorija i plućnjak mogu po hektaru površine da daju do 100kg/ha. Suncokret i uljana repica daju do 50kg/ha, ali med uljane repice brzo kristalizuje.
