Poslednje delo Dobrice Ćosića „Knjiga o Titu“, u izdanju kuće „Laguna“, na koje se čekalo 10 godina, promovisano je u knjižari Delfi SKC u Beogradu. Dobrica Ćosić je u poslednjoj knjizi pripovedao o svom odnosu sa Josipom Brozom Titom, od prvog susreta do prekida odnosa, nakon pisma o smeni Aleksandra Leke Rankovića.
Nad rukopisom “Knjige o Titu” 18. maja 2014. godine preminuo je Dobrica Ćosić. Sa setom je kćerka pisca Ana Ćosić Vukić govorila o činjenici da dela njenog oca odavno više nisu ponovno objavljivana, kako tvrdi, iz političkih razloga, te da je ona kao kćerka želela da se prvo opet objave svi njegovi romani. Nakon toga je plan bio da svetlost izdavaštva ugleda i Ćosićeva zaista poslednja knjiga na kojoj je radio do pred sam kraj života. Ana Ćosić Vukić je takođe podsetila na to da je njen otac želeo tokom života da završi sva započeta dela. „Zanimala ga je društvena stvarnost druge polovine 20. veka. Želeo je da konačno završi sagu o porodici Katić i započeo je roman ‘Vreme vlasti II’. Ipak, moj otac nije bio samouveren, mislio je da nema dovoljno romaneskne sposobnosti u poznim godinama da to uradi. Ali, na kraju ga je završio 2007. godine i objavio u ‘Prosveti’, osvrnula se kćerka na taj period. Na kraju, ona je dodala da je njen otac završio i knjigu memoara ‘Piščevi zapisi’ i time obeležio šest decenija svog rada, i poslednji književni projekat mu je bio ‘U tuđem veku II’, koji mi se posebno svideo, završio je roman pred smrt, gde je opisana bolest moje majke“, rekla je ona.
Tako je stigao red na definitivno poslednje delo „Knjiga o Titu“, o kome je prvi pisao svojevremeno upravo Veljko Lalić, novinar i glavni i odgovorni urednik „Nedeljnika“. „Knjiga predstavlja važan istorijski dokument, istorijski izvor prvog reda. Dobrica Ćosić i Tito su ovde dve važne pojave. Ovo delo je moglo da se objavljuje kao neki feljton u nastavcima. Tek će knjiga imati svoju pravu važnost vremenom. Toliko je vrhunski napisana, na svetskom nivou, da bi trebalo da je izučava barem 15 instituta“, smatra Lalić.
Kako navodi Tanja Vučković iz „Lagune“, jedan od najznačajnijih ljudi u istoriji Srbije u „Knjizi o Titu“ vaskrsava i oživljava jednu epohu koju su, sasvim sigurno, obeležila dva čoveka – predsednik i pisac, odnosno Josip Broz i Dobrica Ćosić. Vučković je istakla da je u pitanju testamentarna Ćosićeva knjiga, koja je važna na toliko načina, osvetljava mnoge situacije i komunicira na razne značajne teme.
Urednik Marko Krstić je rekao da nikad nije imao manje intervencija nad nekim delom kao oko „Knjige o Titu“, te da se susretao više puta sa Ćosićem koji je rukopis stvarao decenijama. On je ukazao i na to da je ova knjiga poslednji sud o njihovom odnosu i poslednja istina o najkontroverznijem sukobu u istoriji Jugoslavije, Tita i Ćosića.
